Професор Јово Радош одржао предавање о животу Херцеговаца у Панонској низији
НАСЛОВИ

Професор Јово Радош одржао предавање о животу Херцеговаца у Панонској низији

  • У просторијама Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији, у Новом Саду, је 24. фебруара 2019. године одржано стручно предавање проф. др Јова Радоша. Тема првог у низу предавања била је “Насељавање Срба из Херцеговине на подручје Панонске низије“.

– Професор доктор Јово Радош је универзитетски професор, спортиста са бројним освојеним медаљама и признањима, велики познавалац Херцеговине њене културе, традиције и обичаја и баш због свега наведеног жељели смо да баш он буде актер првог стручног предавања за младе-истиче Бојан Миленић који истиче да Радош посједује енциклопедијско знање

-Од њега се може доста тога чути и научити. Посебно су то старе приче које су свима нама причали наши ђедови-напомиње Миленић.

Програм је надахнуто водила Јелена Радмиловић, млада пјесникиња и студент Филозофског факултета, која је предавање отворила читањем приповјетке “Невесињци“ аутора Мома Капора.

Херцеговци су се некад састајали на сијелима да уз гусле и гангу сијеле и разговарају па је тако било и на овом предавању.

“Низ Херцеговину“ нас је провео гуслар Зоран Јелић члан гусларског друштва Свети Никола из Новог Сада.

 

Професор Радош је више од сат и по причао неисцрпне приче, анегдоте о Херцеговини и Херцеговцима. Прије свега представљен је један начин живота који су Херцеговци живјели у Херцеговини као и све оно што је дочекало Херцеговце у Панонској низији. Представљене су везе између двије различите географске цјелине.

Није случајно што спомињемо термин Панонска низија, а не Војводина, јер су се Херцеговци насељавали и на подручју Барање посебно у насељима Бели Манастир и  Ново Невесиње. Херцеговина представља Војводство Светог Саве коју је Растко Немањић добио на управљање.

Живот Херцеговаца у Панонској низији у почетку није био нимало лак јер су се тешко навикавали на равницу, климу, воду. Херцеговци су одувијек знали ко су, шта су и одакле су кренули тако да увијек знају ђе треба да се врате.

Ово предавање представља један културни и историјски час. Нажалост о свему овоме се не учи у школама, бројне битне историјске чињенице не налазе се у образовним програмима као ни у школским уџбеницима. На крају исцрпног предавања публика је имала прилику да постави питања на која је професор одговарао.

У програму је говорећи стихове пјесме „Моји очеви‟ од Алексе Шантића учествовала и Тијана Бабић студенткиња Филозофског факултета. Како и доликује програм је затворио Зоран Јелић уз звуке гусала.

Предавању су присуствовали млади чланови Удружења али и потомци Херцеговаца из Гајдобре и Сечња.

Ово предавање представља само мали дио програма рада Комисије за рад са младима који су за ову 2019. годину припремили млади из Удружења.

 

Током вечери уручена је захвалница Арсену Говедарици за допринос у организацији представе Гледај и нагледај се земље Херцеговине.

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина