"ПРИЧЕ ИЗ РАТОМИРА" НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА: Ловоров вијенац за другаре којих више нема

„ПРИЧЕ ИЗ РАТОМИРА“ НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА: Ловоров вијенац за другаре којих више нема

  • Некадашњи борац у Војсци Републике Српске, данас искусни требињски новинар Ратомир Мијановић представио је на штанду Републике Српске на Сајму књига у Београду свој првјенац  Приче из ратомира.

Његова књига заправо је збирка истинитих ратних прича у којој су описане судбине обичних људи који су свакодневницу замјенили првим борбеним линијама фронта.

И ове вечери уз аутора је био и један од јунака његове књиге Миодраг Љумо Хрњез који је, баш као што то пише у књизи, на минском пољу изгубио обје ноге и да би надвладао бол смогао снаге да рецитује свог омиљеног пјесника  Јесењина.

– Ове приче могле би да се екранизују, а њихова вриједност истина – рекао је Хрњез.
У свом говору херцеговачки пјесник и филозоф Божидар М. Глоговац  анализирао је Приче из ратомира не кријући да се веома пријатно изненадио књигом која је ауторова ратна биографија.

– Књига је мала габаритом, али све што има призвук „малог“ наговјештава рађање великог књижевника. Мени се чини да је аутор овом књигом загрмио као својевремено Матија Бећковић када је постао „Mина“ и „Воз без шина“- рекао је Глоговац и осврнуо се на последњу реченицу реченицу предговора која гласи  „Ова књига је посвећена ВАМА!“

– Оно „Вама“ написано је крупним словима као крик, као вапај, као јаук, као снага, као понос и као Јеванђеље! – рекао је Глоговац захваљујући се аутору што је овом књигом направио „ловоров вијенац за другаре којих више нема“.

– Двије су важне преокупације у овој књизи – љубав као највеће достигнуће човјечанства и војничка част, као узвишени и свети чин.  Ова књига се не може препричати, јер свака прича је посебна цјелина и свако носи своју поруку. У њој има за сваког понешто, а нарочито за нас Херцеговце, јер јунаци ове књиге нису дозволили да се поново напуне јаме безданице – закључио је Глоговац.

Програм ове промоције водила је рођена Требињка Маја Тодић, која је рад свог пријатеља Ратомира Мијановића описала као дуго скупљану емоцију која је морала да се подијели.

НАЈВАЖНИЈА ПОДРШКА: Ратомир са ћерком Миом

Сам аутор је поздрављајући присутне, уз дубоки наклон према грбу Републике Српске, рекао је да је највећа вриједност књиге – истина.
– Књигу сам написао са жељом да се зло више никада не понови. Желим да,  живимо сложно и бранимо оно што смо створили – нашу Републику Српску и Херцеговину – рекао је Мијановић.

У току програма своје стихове казивала је Вера Басор, а дијелове из књиге читао је млади глумац Радојке Ђерић.

Међу присутнима је био и некадашњи командант Невесињске бригаде пуковник Новица Гушић, са својим саборцима Миленком Лаловићем и Велишом Миљановићем.

Свом Требињцу подршку су дали предсједник Удружења Требињаца „јован Дучић“ у Београду Жарко Ј. Ратковић и требињски љекар и писац др Драган Ковач

Ово дјело је заједничко издање Књижевне заједнице „Јован Дучић“ из Требиња и „Света књиге“ из Београда.

 

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина