НАСЛОВИ

Предраг Лозо: Због Пребиловаца треба да будемо бољи људи!


lozo

Ексклузивно за Слободну Херцеговину
текст: Предраг Лозо  (аутор изложбе)
Фото: Душан Мандрапа

Подаци о највећим дубинама на планети Земљи кажу да је Маријански ров најдубљи дио свјетских океана и најдубље мјесто на Земљиној кори настало природним путем. Његова дубина је нешто више од 11 км и налази се на западу Сјеверног Тихог океана, источно и јужно од Маријанских острва.

Највећа дубина настала вјештачким путем налази се на полуострву Кола у арктичком дијелу Русије у близини Запољарнија, а то је геолошка истраживачка бушотина од 12261 метар, која је настала 1983. године. На једном од паноа изложбе „Пребиловци“ може се видјети дубина јаме Голубинке у Шурманцима код Међугорја.

Они који су били на ексхумацији кажу да огромна дворана има капацитет ждерњаче цјелокупног српског народа у Херцеговини и да је то огромно подземно пространство. Може се то видјети и на снимцима направљеним приликом ексхумације 1990. године. По мом мишљењу ова јама заједно са многим другим јамама, од Лике и Далмације до Херцеговине, које су 1941. прождирале Србе превазилази поменуте геолошке податке о рекордним дубинама у Земљиној кори. Дубина јаме у коју је 6. августа 1941. године безбожно бачена пребиловачка нејач једна је од највећих дубина забиљежених у људској историји и највећих мрља на савјести човјечанства.

iyloyba 11

Аутори изложбе „Пребиловци“ – Предраг Лозо и Драгослав Илић

Ево, обиљежили смо, неки дан, 9. мај-Дан побједе над фашизмом. Кажу, када је тога јутра вијест о крају рата стигла у Москву улице су оживјеле, славило се, али, прича један Рус када се сјело на ручак није било ниједног стола за којим окупљени нису осјећали да је бар једно мјесто празно. Велики руски народ изгубио је у Другом свјетском рату 20 милиона људи. Губици српског народа, којег је осим окупације и рата, задесио и геноцид, али и жестоки трагични братоубилачки рат, нажалост, још нису ни коначни ни дефинитивни, нити ће икада бити. Много је мјеста за столовима било празно и у Пребиловцима. Превише!

На симболичком нивоу Пребиловци нам морају бити знак страдања српског народа жртве геноцида, који се ничим не да оправдати и који се не може сакрити. Дубина Шурманачке јаме, најдубље у историји, дубина је релативизације и порицања од оног комунистичког у име „братства и јединства“, у којем смо, нажалост, учествовали и ми Срби као потомци, што ставља један велики знак питања на неке односе у нашој прошлости.

Дубина Шурманачке јаме истовремено је дубина порицања системског планског и културолошког од стране потомака злочинаца и настављача Независне Хрватске Државе. То порицање, сакривање злочина и омаловажавање жртве из дубине Шурманачке јаме пење се на бријег у мјесту Бијаково код Међугорја и на том мјесту, у култу приказивања Госпе, прелази у сакрално-догматски карактер једне заједнице и дјелује као саставни кохезивни фактор идентитета те заједнице.

iyloyba 00

Важно је звати се Предраг: Лозо аутор изложбе, Ристић је пројектовао Храм Христовог Васкресења у Пребиловцима

Када су хрватске снаге етнички очистиле долину Неретве један од првих циљева биле су им, тек недавно ексхумиране, мошти Мученика у крипти у изградњи у Пребиловцима. Ове чињенице постављају релације међу историјским континуитетима, који су на овим злочинима тако очигледни. Оне нам говоре да и данас једно друштво добрано његује традиције које омаловажавају жртву и поричу злочин и школски су примјер негације геноцида, као завршног степена од осам степени злочина, који опет добија једну нову димензију коју наука биљежи, а то је глорификација злочина и злочинца.

Ова изложба покушај је да, поред обавезе према мученичкој жртви наших предака која је библијског карактера и њеној личној и животној причи, проговоримо и о том порицању. Потпуно смо свјесни да је методолшки меморијализација и историјска наука на данашњем нивоу технички и на сваком другом пољу одмакла од ових једноставних паноа. Свјесни да модерна методологија подрзумијева мултидисциплинарни видео и аудио приступ, експонатске корелације са сценографијом и слично, овакву изложбу смо направили да она испуни свој основни циљ.

iylozba 99

Да буде једноставна и лака за постављање и презентацију и да буде тиме постављена на што више мјеста, како би са што више података (којих има и за двије-три изложбе) на овако малом простору сви заједно, као народ, учили и настојали да нам се Пребиловци 1941. никада више не понове.

Прича о овом светом мјесту и овим моштима, које су својом поновном голготом спасле многима животе и допринијеле да остатак остатака кланог, а недокланог српског народа западно од Дрине створи Републику Српску, мора постати основа надоградње нашег свенационалног идентитета гдје ће ријечи Пребиловци, Јасеновац, Јадовно, Гаравице, Ливно, и многе друге заузети мјесто на српском пиједесталу одмах иза светог Косовског завјета.

Неки политички и економски теоретичари са запада кажу да су кризе велики ујединитељи. Да ли је то баш тако и са нама данас 2015. године? Константна криза од комунистичког послијератног периода, преко кризе 80-их, рата, поратног периода, па све до данас није нам послужила да се бар национално освијестимо и усмјеримо ка јасним циљевима.

Услљед сталних нестабилности, поред националних спортова као што су кошарка или ватерполо, полако постајемо свјетски прваци у дисциплини изговора и оправдавања за неучињено позивајући се на кризу, недостатак средстава, политичке воље и слично.

iyloyba 88

Изложба је побудила велико интересовање Београђана

Чекали смо као народ седамдесет и три године на изложбу о Пребиловцима. Ми, као ауторски тим, заједно са стручним сарадником Миленком Јахуром и рецензентом ове изложбе доц. др Гораном Латиновићем, се надамо да она неће бити једина и да ће свака сљедећа бити за два копља боља од ове.

Ова изложба је, такође, наш вапај за преиспитивање нашег националног односа према прошлости. Кажу опет неки политички теоретичари да ништа није могуће без људи, али и да се ништа не може одржати без институција. И управо тако људи, појединци, удружења нису довољни за адекватну културу, сјећања-осјећања и памћења. Потребне су нам и институције. За сада је бригу о Пребиловцима преузела једина права и стална институција српског народа, а то је наша света Православна црква и то треба да буде подстрек свима, како држави, тако и академској заједници, али и свима другима.

iyloyba 99

….и медија

Храм Христовог Васкрсења у Пребиловцима треба да буде допринос, као у оним сценама у немањићким манастирима на родословима, гдје свети ктитори приносе Христу храмове. Пребиловци требају да нас науче да поново не паднемо на оном најтежем испиту српском и људском. Да због Пребиловаца сви заједно будемо бољи људи, да поштујемо једни друге, јер само тако можемо бити и бољи Срби. Много пута до сада пали смо на испиту приземних личних интереса, подјела и смицалица, злоупотреба, непоштовања и сличних ствари, а Пребиловци мученички требају да нам буду брана свему томе. Они требају да буду, уз помоћ Бога, мјесто саборности и јединства српског народа, а не само успутна станица на путу за море, или још једно мјесто на које ћемо навратити некад или успут кад се стигне.

iylozba 57

Изложба је отворена до 28. маја у Галерији Народне банке Србије. Радно време је од 10 до 18 часова

iylozba 56

Ако Бог да видимо се у Пребиловцима у августу 2015. године да докажемо да смо народ вриједан својих предака и да се оно перо из јаме љубињског краја, перо инжењера Обрадовића, из пјесме Матије Бећковића, не врати у јаму питајући се јесмо ли исти народ коме је припадало крвавог љета 1941. године.


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар