Повратак краљице: У Требињу отворена изложба посвећена Јелени Анжујској


  • У оквиру програма прославе Крсне славе града и саборног храма у Музеју Херцеговине вечерас је отворена историјска изложба – „Јелена Велика Краљица“, посвећена животу и дјелу српске краљице Јелена Анжујске, коју су поводом великог јубилеја – 700 година од њене смрти – приредили Народни музеј из Краљева и Републички завод за заштиту споменика културе Београд.

07
Изложба приказује живот владарке из куће Немањића кроз три периода њеног живота, од удаје за краља Уроша до његове смрти 1276. године, затим самостално управљање дијелом Србије под титулом „Јелене Велике Краљице Србије, Дукље, Албаније, Хума, Далмације и Приморских области“ са комплетним управним апаратом и двором у Требињу, те трећи дио после 1306. године, када се краљица замонашила и повукла у свој двор у Брњацима, гдје се и упокојила 1314. године.
Изложбу чине покретни археолошки материјал из манастира Градац, задужбине краљице Јелене, панои са копијама фресака, фотографијама и цртежима манастира и цркава чије је краљица била ктитор, као и пратећи текстови који освјетљавају историјске околности у вријеме њеног живота и управе.

05
Изложбу је отворио градоначелник Требиња Славко Вучуревић, подсјетивши да је краљица Јелена значајан дио свог владарског живот провела у Требињу, гдје је био и њен двор, због чега је изложба посвећена краљичином животу – њен својеврсни повратак у Требиње.
„Требиње и Музеј Херцеговине на симболичан начин током трајања изложбе постају опет њен двор, а краљица Јелена наш драги гост“, рекао је Вучуревић, пожељевши у име Градске управе добродошлицу гостима који су на прославу Крсне славе стигли у наш град.

02
Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је да је света краљица„изузетна појава не само у српској него и цјелокупној европској историји“, те да је „остала је упамћена као велика добротворка, вјешт дипломата, његоватељица писане ријечи, ктиторка, мецена и покровотељ културе и умјетности, те жена изузетне духовне снаге, коју су поштовали и вољели сви“.
Он је додао да „јесте необично, али није безразложно, то што је архиепископ Данило Хумски Јелену Анжујску прогласио светитељком“.
„Личност Јелене Анжујске открива нам да је за нас овдје на тромеђи најприродније да будемо Исток на Западу и Запад на Истоку, или по владици Николају – изнад Истока и Запада. Ако пажљиво и истрајно кренемо стопама ове племкиње – наш живот биће непрекидна градња у миру и мудрости, никада свађа, ратови и рушења, него племенити стваралачки пут умјетности и културе, која никад не губи на значају, него упућује на оно што је вјечно и непролазно“, истакао је епископ захумско-херцеговачки и приморски.

04
Коаутор изложбе, историчар умјетности Сузана Новчић рекла је да је мајка великих краљева Драгутина и Милутина „оставила значајан траг у средњевјековној историји српског народа“, због чега је и изложба настојање да се поводом великог јубилеја обнови успомена на њен живот и дјело.
„Њена дуга владавина, од око 60 година, представља сложену причу – о првој жени владарки у српској историји, првој жени ктиторки, која је подигла и обновила низ цркава и манастира, о првој жени о којој је написано житије. По много чему краљица Јелена била је прва и јединствена“, навела је Новчићева.
Њена сарадница на изложби археолог Татјана Михајловић истакла је да је краљица Јелена остала упамћена и по хуманитарном раду, гдје је од посебног значаја њена брига за женску сирочад.
„Она у 13. вијеку покреће невјероватну иницијативу: окупља сирочад са цијеле своје територије, школује их и упућује у вјештине двора – музику, сликање и златовез, али их и дарује миразом и удаје, да би потом оне своје кћери даље училе тим племенитим вјештинама. Практично, она је на тај начин дио културе властеле дијелила са народом“, појаснила је Михајловићева, подсјетивши да „велики број сачуваних архивских докумената експлицитно говоре о њеном двору и столовању у Требињу“.
Археолог у Музеју Херцеговине Ивана Грујић подсјетила је да је ова установа прије двије године започела археолошка истраживања у кругу зграде музеја, гдје су зачеци најстаријег Требиња, „управо са циљем да се открију остаци двора Јелена Анжујске“, те изразила наду да ће нека наредна изложба посвећена великој краљици – бити на темељима њеног двора.

Извор: Радио Требиње / Р. С.
Фото: Слободна Херцеговина



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар