PARTIJARH IRINEJ: Papa može da poseti političare u Srbiji, ali ne i SPC!

PARTIJARH IRINEJ: Papa može da poseti političare u Srbiji, ali ne i SPC!

  • Patrijarh srpski Irinej posetio je srpsku dijasporu na severnoameričkom kontinentu i tom prilikom dao ekskluzivni intervju „Vestima“ u konaku manastira Sveto preobraženje Gospodnje. Patrijarh je poručio srpskom narodu da, iako su nevolje sadašnjeg vremena prevelike, sve je to trenutno stanje, pa će srpski narod pokazati da je miroljubiv narod, narod koji zna šta je kultura, narod koji zna šta je država i da će to stanje biti promenjeno, na radost i na korist našeg naroda.

patrijarh-irinej-11

Patrijarh je uveren da se već naziru bolji dani za naš narod i našu državu i da ćemo u očima drugih ponovo biti ono što smo bili.

Vaša svetosti, ovo je Vaš drugi dolazak u Kanadu u funkciji administratora Eparhije kanadske. Koji je cilj Vašeg dolaska?
– Glavni razlog zašto sam ovom prilikom u Americi i Kanadi jeste onaj poznati događaj kada je crkva Svetoga Sebastijana proglasila svetim, pa je u Los Anđelesu to javno objavljeno narodu i povodom toga priređena divna svečanost koja je okupila ne samo predstavnike naše crkve i našega naroda već i gotovo sve pravoslavne crkve i njihove predstavnike na ovim prostorima. Drugi razlog je bilo to što je mi je Duhovna akademija u Njujorku dodelila titulu počasnog doktora, pa sam i to primio. Onda smo imali razgovor da ovom prilikom organizujemo vanrednu sednicu skupštine Eparhije kanadske, da neka pitanja razmotrimo. Međutim, to je veoma veliko telo i trebalo je sazvati mnogo ljudi, pa je to odloženo, tako da sam ovde proveo malo više dana nego što sam mislio.

Šta ove smene vladika, počevši od vladike Artemija pa do vladike Georgija, govore o stanju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?
– Vremena u kojima živimo nisu normalna, naročito kod nas, koji smo kao narod preživeli teške tragedije, posebno od 1941. godine pa do danas. Mnogih problema ima – i sveštenici i episkopi su ljudi koji u svome životu mogu da prihvate i usvoje nešto što baš nije mnogo u saglasnosti sa Crkvom. Tako se to desilo sa nekim episkopima, čiji lični život nije bio na postojanoj visini, čije upravljanje Eparhijom nije bilo u svemu shodno kanonima i ustavu naše crkve i Crkva je našla za celishodno da takve ličnosti razreši, ali ne da ih liši i čina episkopskog. Izuzetak je vladika Artemije, koji je posle smene, koju je prihvatio, učinio mnogo stvari koje se nisu mogle prihvatiti i odobriti. Nažalost, posle mnogih opomena on to nije čuo niti poslušao i Crkva je učinila ono što je retko, raščinila ga je i vratila u red mirjana. Vladika Georgije ima dosta pozitivnih stvari u svome životu u ovoj eparhiji, ali ima nekih stvari koje baš nisu u skladu u svemu sa zvanjem čina episkopa. Šta je tu istina, to Bog zna, ali ono što nije dobro za Crkvu ni za njega lično jeste to što su se vesti iz njegovog ličnog života i o nesporazumima sa sveštenstvom i oko drugih stvari materijalne prirode širile u narodu, i to je trajalo dosta vremena. On je ostao episkop i ostaće sve dotle dok se budemo i on i svi mi ponašali onako kako nam to kanoni zapovedaju.

SPC je vekovima bila neodvojivi deo srpskog identiteta, gde se SPC nalazi danas?
– Crkva je tu gde je uvek i bila sa svojom misijom, sa svojom ulogom u narodu koju je uvek vršila. Onu misiju koju je Bog dao Crkvi, da utvrđuje i širi veru, i moral, i život po toj veri. Pored toga ona je svojom ulogom imala značajan doprinos u stvaranju i postojanju naše države i njena uloga, ma koliko neko imao neko drugo mišljenje, vidna je i poznata u našoj istoriji, našoj kulturi. Mnogo čega ne bi bilo da nije bilo Crkve.
Kakav je Vaš stav prema kanonizaciji kardinala Stepinca?
– Mi smo to kazali javno i pismeno, tako da se ne bih na tome zadržavao. Stepinac je bio u tragičnom vremenu na čelu Katoličke crkve u Hrvatskoj. Nemamo podataka, bar javnih, da je išta učinio da ublaži stanje našega naroda u Hrvatskoj i da spreči genocid koji je sproveden nad našim nedužnim narodom, nad decom. U Mlaki, selu kraj Jasenovca, bio je logor od 20.000 dece. Nemica, rođena u Beču, udata za Srbina Budisavljevića u Zagrebu, iz tog logora je izvukla 12.000 dece. A mi nemamo nijedan dokaz da je kardinal Stepinac spasao jedno dete. Tamo je sproveden genocid. Mi ne znamo koliko je Stepinac tome doprineo, ali znamo da ništa nije učinio da ne dođe do toga. Kažu da postoje neka pisma koja je pisao Paveliću, to verovatno, ali javno nigde nije istupio, a primio je najveća odlikovanja od Pavelića u tom mutnom i teškom vremenu.

Svih ovih godina aktuelno je pitanje odnosa Svete stolice i Srpske pravoslavne crkve, da li će SPC pozvati papu da poseti Srbiju?
– To pitanje dolaska pape u Srbiju odavno se postavlja. Papa je državnik. Pored toga što je glava crkve, on je i glava države Vatikana. Njega kao državnika naša država može da pozove uvek, mi se u to ne mešamo, ali ono što se nas tiče, smatramo da za sada, nije prilika da papa poseti našu crkvu. Mi kao Crkva ne bismo imali ništa protiv, nama bi čak bila i čast da primimo papu, ali imamo u vidu ogroman broj našeg naroda koji je iz Hrvatske proteran, a neki i danas žive kao izbeglice u teškim uslovima. Za vreme Drugog svetskog rata strašne tragedije su se dogodile na tim prostorima, čak je veliki broj njihovog klira uzeo učešća u najgnusnijim delima nad našim narodom. Mi smo bili jedna crkva do polovine 11. veka i imamo mnogo zajedničkog. Kamo sreće da smo bliži jedni drugima, jer na onom zajedničkom treba da gradimo zajednicu od koje sigurno ne bi bilo štete, nego koristi, ali smatramo da još nije vreme za takvu posetu.

Teolog i pravnik

* Patrijarh Irinej (Miroslav Gavrilović), rođen je 1930. godine u Vidovi kod Čačka. Odrastao je kao siroče, otac je poginuo nesrećnim slučajem. Nakon završetka osmogodišnje škole odlazi u manastir Preobraženje na Ovčar planini, ali ga monasi ubediše da nastavi školu. Završio je gimnaziju i Bogosloviju u Prizrenu, diplomirao na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu.
* Zbog nesporazuma sa ondašnjim patrijarhom Germanom, izlazi iz klira SPC i završava studije prava. Posle odsluženja vojnog roka zapošljava se u Centrotekstilu, odakle se nakon godinu dana vraća u SPC i biva postavljen za profesora Prizrenske bogoslovije. Pre stupanja na dužnost, oktobra 1959, patrijarh German je Miroslava zamonašio i dao mu ime Irinej.
* Postdiplomske studije završio je u Atini, a 1969. postavljen je za upravnika prve Monaške škole u manastiru Ostrog. Odatle se vraća u Prizren i postaje rektor Bogoslovije. Sa te dužnosti je 1974. izabran za patrijarhovog vikara. Episkop niški postao je 1975. godine, a za patrijarha je izabran 2010. Počasni doktorat teologije stekao je 2015. u Njujorku.

Izvor: Vesti / A. Čukić

PIŠI ĆIRILICOM: Tekstove sa portala Slobodna Hercegovina, uz obavezno navođenje izvora i link, mogu da prenose samo oni sajtovi koji koriste srpsko pismo

Ostavite komentar