ОСНОВАНО УДРУЖЕЊЕ ЉУБИЊАЦА У БЕОГРАДУ: Милован Пецељ изабран за предсједника
НАСЛОВИ

ОСНОВАНО УДРУЖЕЊЕ ЉУБИЊАЦА У БЕОГРАДУ: Милован Пецељ изабран за предсједника

  • Више од стотину Херцеговаца окупило се у централној библиотеци Географског факултета 23. новембра 2018. године да би присуствовали оснивачкој скупштини Удружења Љубињаца у Београду. Многи су стајали, неки су морали да остану и у ходнику што само свједочи да су Љубињци једва дочекали да се организују.

Српска престоница је добила званично и шесто завичајно удружење Срба из Херцеговине. Прије Љубињаца своје завичајне клубове у Београду формирали су Гачани, Пребиловчани, Невесињци, Билећани и Требињци.

Званични програм почео је презентацијом Љубиња, коју је приредио проф др Милован Пецељ. На видео биму већина присутних је по први пут имала прилику да види неке фотографије из прошлости Љубиња. Посебну пажњу привукао је цртеж Љубињског поља Цвијићевог блиског сарадника Антонија Лазића из 1924. године.

На презентацији су представљени тек неки од знаменитих Љубињаца попут браће Светозара и Владимира Ћоровића, Уроша Круља, Јована Бобана, Риста Тохоља, Јова Пешута, Новице Домазета, епископа др Нектарија Круља, владике Николаја Сорајића, Јова Ђурића…

ПЕЦЕЉ: Ми смо једно братство и исти род

Након презентације присутне је као домаћин поздравио проф др Милован Пецељ који је представио и значај блиблиотеке у којој су похрањена дјела из српске науке и културе. Он је поздравио присутне наводећи да је иницијатива за формирање удружења Љубињаца потекла од пјесника Гојка Ђога, Милана Пешута, Милована Пецеља и Трифка Ћоровића.

– Наша је лоза никла на камену херцеговачком, тамо се развила и расејана је на све четири стране земљиног шара. Данас нас у расејању има више него у матичном крају и то је разлог да се састајемо и гледамо. Стога је ово наше окупљање, повратак кући, као један од белега наше постојаности – рекао је Пецељ и додао да нема Љубињца који, ма гдје се налазио, не осјећа топлину на срцу и при самој помисли на Херцеговину, родни крај и своју постојбину.

– Ми смо једно братство и исти род – рекао је Пецељ и напоменуо да је љубињски крај дао огроман допринос српском духовном развоју, науци и култури.

– Вјечито смо били на стражи, вријеме је да нас пусте да стварамо и промишљамо и тек ћете тада видјети шта Љубињци могу пружити. Значајан смо дио херцеговачке историје, географије, науке и културе. Само у овом здању раде четири професора из љубињског краја. У ову зграду улазили су великани попут Цвијића, Белића… Само због чињенице да смо се сабрали у библиотеци Географског факултета, на неколико корака од Ректората БУ и Коларца, ово је својеврстан културни празник – рекао је Пецељ подсјећајући на ријечи владике Николаја Велимировића изговорене над одром Васиља Грђића: „Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима! Ни мање земље ни већег броја правих људи“.

ПЕШУТ: Љубиње је срце Херцеговине

Након тога присутнима се обратио још један од иницијатора овог скупа угледни српски привредник Милан Пешут. Он се захвалио свима који су се одазвали позиву и својим присуством увеличали скуп којим се успоставља саборност, не само Љубињаца, него и свих Херцеговаца.

– Љубиње може да буде центар, јер се и налази на мјесту гдје куца срце Херцеговине. Јесмо најмањи, али нијесмо најтањи – рекао је Пешут поздрављајући све Љубињце, али посебно Херцеговце који су из других мјеста.

– Ми добро знамо да је Херцеговина српска колијевка, па у извјесном смислу носимо со нашег народа. А шта ако со бљутави? Није низашта, него да се баци под ноге и згази. Ја знам да ми никад нећемо обљутавити,  док год нас има – рекао је Пешут и подсјетио на сурову стварност у којој је Љубиње не тако давно имало 13 подручних школа.

– Нема више подручних школа, нема више сељака, нема онога начина живота који смо некада живјели. Данас живимо у времену када зависимо од воље појединаца. Синдром глобализације све нас је обухватио. Оно што је најбитније је да као Херцеговци носимо у себи искру заједништва и доброте – рекао је Пешут и нагласио да је саборност циљ којим треба да тежимо.

УЛОЖИО КАПИТАЛ У ЗАВИЧАЈ: Привредник Милан Пешут је на дјелу показао да никад није заборавио своје Љубиње

– Морамо се удруживати, али не да бисмо били издвојени, већ да бисмо били заједнички. У суштини ово и није оснивачка скупштина, већ продужетак рада Удружења Љубињаца. Треба да се помажемо међусобно, али и да помогнемо завичају и ту нашу Херцеговину оживимо – рекао је Пешут најављујући да ће доћи вријеме када ће се цијела Херцеговина ујединити и постати један велики град.

– Имамо шансу да поново оживимо завичај и да све ресурсе које имамо ставимо у функцију. Колико има данас Херцеговаца могли би да живе сви као да у Кувајту, али очигледно није дошло вријеме за то. Међутим, морамо вјеровати у боље сутра, без обзира колико нас данашње вријеме притискало – рекао је Пешут који је изразио наду да ће појединачна енергија прерасти у синергију.

Ђого: Држите вазда братску руку испружену
Честитке земљацима упутио је и један од иницијатора овог скупа пјесник, академик и сенатор Републике Српске Гојко Ђого који због температуре није био у прилици да буде присутан.

– Љубљени моји Љубињци, срећно! Љубите се и дружите као што вам завичајно име препоручује. Држите вазда братску руку испружену и трудите се да будете виши од себе и честититији него што јесте. На то вас ваше племићко гнијездо обавезује. На многаја љета! – порука је Гојка Ђога.

За доброчинство према родном Љубињу и немјерљиве заслуге за изградњу храма Христа Спаса Саво Ћоровић је одликован од стране патријарха Павла орденом Светог Саве

СКУПШТИНОМ ПРЕДСЈЕДАВАО НАЈУГЛЕДНИЈИ ЉУБИЊАЦ У СРБИЈИ САВО ЋОРОВИЋ

Представљајући га као највећу љубињску институцију и најуспјешнијег појединца, Пешут је дао ријеч Саву Ћоровићу да као најстарији члан води ову скупштину.
Након поздрава упућених свим присутним Саво Ћоровић је констатовао да кворум постоји, јер је је међу присутнима неколико пута већи број од потребних 30 гласова, а потом је усвојен и предложени дневни ред.

ЗИНДОВИЋ: ПОНОСАН САМ ШТО СУ МОЈЕ ПРИЈЕПОЉЕ И ПЉЕВЉА ДИО СТАРЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ 

Љубињце је као гост поздравио Драгољуб Зиндовић, предсједник општине Пријепоље.

– Рођен сам у у Црној Гори у Пљевљима, а живим и радим у општини која се налази на крајњем југозападу Србије у Пријепољу. То су двије општине које су некада припадале јединственом простору који се звао стара Херцеговина. Поносан сам што и данас већина становништва истиче херцеговачко поријекло и зато ми је посебна част и задовољство да вечерас будем са вама– рекао је Зиндовић са жељом да и у наредним годинама и временима Херцеговина опет рађа велике, мудре и умне српске главе.

ПОДРШКА БРАТСКИХ ХЕРЦЕГОВАЧКИХ УДРУЖЕЊА

Предсједник Срба Херцеговавца у Новом Саду Божо Миловић пожелио је Љубињцима срећан рад уз обећање да подршку увијек могу наћи међу својом браћом у Новом Саду који већ 28 година активно дјелују.

На ове ријечи надовезао се и предсједник Клуба Гачана Светозар Црногорац, који је као потпредсједник Координационог одбора свих херцеговачких удружења, позвао Љубињце да се придруже и већ за наредни састанак делегирају своја два представника.

Угледни љекар Вукашин Лугоња је рекао да никад није видио више Љубињаца на једном мјесту.
– Сврха живота није само да гледамо себе, већ да будемо ту једни за друге. Није човјек оно што мисли, него оно што чини– поручио је Лугоња.

Предсједник Удружења Невесињаца у Београду Зоран Јањић рекао је да је то удружење формирано прије 9 година. Он је похвалио добро осмишљену оснивачку скупштину Љубињаца уз жељу да сваки скуп у будућности буде још бројнији.

Предсједник Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду Жарко Ј. Ратковић захвалио се Љубињцима што су се окупили. Он је подсјетио да су и Требињци имали период затишја од 2000. године до 2014. године када су наставили са радом, а данас су препознатљиви по многим културним дешавањима.
– Свако окупљање људи доноси радост, разговор и неко ново рјешење. Мислим да би било корисно да у будућем раду што више сарађујемо,обиљежавамо значајне датуме и да нам акценат буду културна дешавања. Морамо научити нове генерације које се рађају у Београду да имају осјећај да су и они Срби из Херцеговине. Требамо их научити тој мјери и карактеру – рекао је Ратковић подсјећајући на ријечи глумице Иване Жигон „Херцеговци су Срби са ознаком квалитета“.

Скуп је поздравио и Миленко Лаловић, који је најавио да ће се у Београду ускоро основати и седмо херцеговачко удружење и то Срба из Калиновика.

Честитке од генерала Делића и свештеника Круља
Честитке Љубињцима упутио је генерал Никола Делић који је истакао да су борци Љубињског батаљона, руководство општине и народ Љубиња дали велики допринос у одбрани и стварању Републике Српске.
– Часно, храбро и поносно, заједно са осталим јединицама бригаде и корпуса, одбранили су свој простор и дали велики допринос у одбрани српских простора ван своје зоне одговорности. Нисмо обрукали претке, патриотизмом, жртвовањем и борбом бићемо на понос потомцима. Поштовани Љубињци, Ви сте својом помоћи и подршци у тој борби дали велики допринос, на чему Вам велико хвала. Борци и народ то зна, високо цијени, поштује и уважава. Срећан Вам рад са жељом да чувате обичаје, традицију и љубав према родном крају. У здрављу да се састајете на многа љета – поручио је генерал Делић.
Честитке је упутио и Љубињац мостарски парох Радивоје Круљ.

Саво Ћоровић се захвалио свим говорницима и иницијаторима овог скупа, а за наставак рада је за предсједника Скупштине предложио проф. др Вељка Брборића, што је једногласно прихваћено.

– Жао ми је што гужва оваква, а томе се радујем. Сигуран сам, ако се и убудуће будемо окупљали овдје, да нам неће бити тијесно, јер у згради постоји сала која има 1.200 мјеста – рекао је у шаљивом тону Брборић и предложио усвајање статута.

– Статут има 20 тачака. Урађен је у формалном смислу, што је неопходно да би удружење било уредно регистровано – рекао је Брборић, а скупштина је усвојила статут.

Скупштина је након тога изабрала и Управни одбор који има 17 чланова и то: Гојко Ђого, Саво Ћоровић, Милан Пешут, Стево Сикимић, Душан Козић, Мирослав Тохољ, Вељко Брборић, Милош Сикимић, Трифко Ћоровић, Петар Лугоња, Василије Поповић, Вукашин Лугоња, Милован Пецељ, Милена Сикимић Спасовски, Трифко Комад и Ђоко Банђур.

Милена Сикимић Спасовски

За предсједника Надзорног одбора изабран је Милан Пешут, а чланови су још Мирослав Тохољ и Душан Козић.

За потпредсједнике удружења изабрани су Стево Сикимић (уједно и потпредсједник Скупштине), Вукашин Лугоња и Чедо Брборић.

За секретара удружења изабран је Мирко Брборић.

За секретара Удружења изабран је адвокат Мирко Брборић (лијево)

За предсједника удружења изабран је проф. др Милован Пецељ.

Импресивне биографије руководећих људи Удружења
  • Предсједник удружења Љубињаца Милован Пецељ рођен је у Гајдобри, а из његове дугачке биографије посебно је занимљиво да је обављао дужност декана Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Руководио је реформом образовања у Републици Српској (2004-2005). Био је министар просвјете и културе у влади Републике Српске 2005. године и учесник је министарске конференције Болоња процес, одржане у Бергену (Норвршка), 2005. године и министарске конференције за Југоисточну Европу која је одржана у Дубровнику 2005. године. Од 2006. године ради на Географском факултету Универзитета у Београду.
  • Предсједник Скупштине др Вељко Брборић један је од најцијењенијих лингвиста. Шеф је катедре за српски језик на Филолошком факултету у Београду и аутор бројних научних радова.
  • Др Стево Сикимић рођен је у Гајдобри. Угледни је специјалиста пнеумофтизиологије. Члан је Српског лекарског друштва, од 2006. године. Председник је медицинске комисије Рвачке федерације Србије и члан медицинске комисије Светске рвачке организације.
  • Др Вукашин Лугоња је познати анестезиолог и стручњак за интегративну медицину: Медицински факултет завршио је у Сарајеву, а специјализацију из анестезиологије са реанимацијом на ВМА у Београду. У ГАК „Народни фронт“ радио је као доктор специјалиста где је стекао звање примаријуса. Објавио је значајан број радова из своје специјалности и традиционалне медицине.
  • Чедо Брборић је рођен на Илиџи. Економиста је и бивши кошаркаш КК Игмана, који је играо у Првој лиги СФР Југославије. Био је капитен репрезентације Југославије на Европском јуниорском првенству у Сантјаго де Компостели 1976. године

Усвојена је одлука да годишња чланарина буде 1.000 динара, за пензионере и студенте 500 динара.

Начелник Дарко Крунић није крио задовољство што се нашао међу великим бројем својих земљака.

– Кад сам кренуо на пут ка Београду закључио сам да у њему данас живи више Љубињаца него у Љубињу. Заиста ми је задовољство што могу у своје лично име и у име  наше општине да вас поздравим – рекао је Крунић преносећи и поздраве свештеника Саше Којовића.

– Нећу дужити, јер ви добро знате шта се све у Љубињу дешава. Изнијећу само податак који вечерас нисам чуо, а на који смо поносни. Наиме, прије пола године наш историчар из Љубиња Бојан Турањанин је у Дубровачком архиву пронашао документ из 17.12.1335.године у коме се помиње Љубиње. Фотографија тог документа налази се у сали скупштине, али је важно да се зна да се име Љубиње и Дубочице помиње најмање 700 година. Желим вам успјешан рад и дуго година да се састајете и сјећате свог родног краја – рекао је Крунић.

Љубињци су се одазвали и позиву портала Слободна Херцеговина, па је овом приликом прикупљено око 130 књига које ће бити уручене као прилог за обнову црквене библиотеке „Јован Бован“ у Љубињу.
Након оснивачке скупштине уприличено је и послужење, а Херцеговци су искористили сусрет за нове приче и акције.

Текст и фото: Трифко Ћоровић


ВИШЕ ФОТОГРАФИЈА СА СКУПА ЉУБИЊАЦА ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЈЕ 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар