Онима што плачу: Нада у државној постељи


  • Вера одјевена у бијели плашт, а Нада уз помоћ књиге Im Westen nichts Neues много година путоваше свијетом тражећи обећани рај. 

SANJA

Након дуго лутања дознаше да рај може бити само тамо гдје је обећана власт. Нади се у сну јави привиђење у облику древног народа, рече јој да купи авионску карту до Франкфурта, а одатле ─ сви путеви отварају се сами. Убјеђивала је Вера другарицу да ипак иду пјешке, да је такав пут несигуран, можда без повратка, али Нада се не даде поколебати и одлучи да се укрцају последњим летом ЈАТ-а.

Пробијајући се кроз густи слој магле, угледаше обећану земљу, али то их страшно збуни, јер земља бијаше несагледиво мала, мања од крила авиона. Нада хтједе да побјегне назад, но Вера јој није дозволила, објашњавајући да није држава слика па да се њена величина осматра из далека. Биће много већа када јој се приближе, додирну пепељасто тло, буде у видокругу њиховог погледа, истом као што је видокруг небеског народа. При слијетању на аеродром ЈАТ-а авиону отпадоше посљедњи точкови. Један точак авиона откотрља се на запад, други на исток, а олупина, са сналажљивим путницима без иједне огреботине, оста да чами посред земље. Храбрила је Вера Наду ријечима о првим правим искушењима која су увијек најтежа. Ипак, Нада се много плашила. Питала је пилота за рестаурацију авиона. Пилот рече да је код обећаног народа све могуће.

tvbest-skupstina-srbije

Умирена Нада, и Вера срећна због другарице, неочекивано брзо саживјеше се са новим околностима. У покушају да утврде евентуално постојање унутрашњих повреда, на улазу у један Клинички центар престонице замолише их да покажу документа. Међутим, Нада рече да од докумената има само авионску карту из Франкфурта. Запослени се извинише гошћама, а у знак извињења обезбиједише им посао у тој установи. Након извјесног времена, док је Вера помагала пацијентима, у Надину ординацију уходала је једна болесна странка са тешким здравственим  тегобама. Када су тегобе престале, а отпусну листу потписали надлежни у установи, Нада је одлучила да се уда за ту исту странку. На одушевљење непрегледних маса свадбени пир трајао је мјесец дана. Државна постеља у коју је Нада залегла са странком још прве брачне ноћи мирисала је тако да је Нада пожељела да се никада не пробуди. Али већ након прве ноћи почеле су њене тегобе које странка није могла излијечити. На тој истој постељи посматрала је како нека удовица Рада маше својом ципелицом, Радомир, који се жали да она не испуњава брачну дужност како треба, па Радине сузе, јецаје, дрхтаје такве да се потресло небеско царство. И стигле су Радине сузе Радомира, па после и његовог сина. Бијаше то потоп прије свих потопа. Са ивице државне постеље нијемо их је посматрала Нада. Руке су јој се тресле. Читала је „Дервиш и смрт“. Покушавала да схвати тјескобу људског постојања. Поглед јој је застао на Радомировим сузама и једној Мешиној реченици: ,,С криком бјеже птице преко црног неба, људи ћуте. Крв ме боли од чекања.“ Од тога  преминула је Нада.

Сахрањивали смо је дуго. Понекад се и враћала на ивицу државне постеље, бруцоши су је молили да остане, али све ређе. Вера неуморно сједи крај њеног гроба. Моли се за њено васкрсење. Ја одох да јој упалим свијећу. Купила бих јој и црвене гербере. Али пара немам. Ако хоћете, можете ми уплатити новац, за гербере, на апсолвентски жиро рачун: 0000-0000-00000. Лако се памти.

 


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар