Опасана колом голих камењара,
Питома и дивља, ловором се кити,
Јалова к’о нада младог коњушара
Да ће дворске даме руку испросити.
Измождена, гладна, Она ипак рађа
Благородним плодом што само ту ниче,
У времена страшних сукоба и свађа
Дајућ’ мученике вјечну славу стиче.
Из безданих јама још чујемо ехо –
Глас клепачког старца што је невин пао
У смјелој ријечи, скрушено и тихо:
„Само ти, дијете, ради свој посао!“
Одавде су наши прадједови славни
Подизали буне зарад слободарства,
Исписаше крвљу ти вијекови давни
Предања достојна Небескога Царства.
Боголик у крилу стаситих планина,
Озарен под небом визнтијске боје,
Одакле се вину лоза Немањина
Завјет Царев чува себар земље моје.
Пркоси љепотом, нетакнутом, пустом,
Поносна и горда као соко сиви,
Сјеме Српства никло на граниту чврстом
И после олуја наставља да живи.
Огњен Кандић
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
