ОДРЖАН 1. САБОР ЉУБИЊАЦА У СРБИЈИ: Прикупљено 14.000 КМ за куповину комбија за потребе омладине у завичају! (ФОТО)

ОДРЖАН 1. САБОР ЉУБИЊАЦА У СРБИЈИ: Прикупљено 14.000 КМ за куповину комбија за потребе омладине у завичају! (ФОТО)

  • Први сабор Љубињаца биће упамћен по акцији у којој је скупљено 14.000 КМ за куповину мини буса намијењеног потребама љубињске омладине, спектакуларном програму АКУД „Шпанац“ и благослову владике Григорија

Љубињци се по солидарности познају!

Два дана уочи празника Светог Василија Тврдошког и Острошког у ресторану „Језеро“ на београдској Ади Циганлији одржан је 1. Сабор Љубињаца који је окупио око 300 земљака.
Када је на оснивачкој скупштини Љубињаца угледни српски привредник и један од домаћина овог сијела Милан Пешут поручио да су „Љубињци бројем можда најмањи, али свакако не и најтањи“ није се могло наслутити шта Удружење Љубињаца у Србији може да понуди, а што већ није виђено.

ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: ЖАО МИ ЈЕ ШТО СЕ НИЈЕ ВИШЕ УЛАГАЛО У ЉУБИЊЕ!

Да ће ово вече бити другачије наговијестио је и долазак владике Григорија. Он је поздравио окупљене Љубињце и нагласио да је веома срећан што је стигао на овај диван скуп из манастира Жиче у коме је одржано засједање првог дана овогодишњег Сабора Синода СПЦ.

– Бојим се да не будем демагог, али надам се да ћете ми повјеровати. Да су се скупили Гачани, Требињци или Билећани, не знам да ли бих пожурио тако, али једино Невесињцима и Љубињцима нисам одбио позив на овакве скупове, зато што су они, некако, веза између источне и западне Херцеговине. И једна и друга су наше! Они су веза између Мостара и Требиња, и зато што су на најбољи начин та веза љепотом, добротом, културом – рекао је владика Григорије који је изразио жал и за неким неоствареним плановима.

– Оно што је мени остало као жал на срцу, што смо много енергије улагали у Мостар, Требиње, па и друга мјеста, али најмање у та најбоља мјеста као што су Љубиње и Невесиње. А с друге стране, увијек сам вјеровао да ти људи могу и сами да се изборе за себе као што је то и био случај. Неизмјерно сам вам захвалан што сам вечерас с вама. Желим да прочитамо заједно молитву која се пјева на Ускрс, ја ћу је отпјевати тихо и онда ћу благословит ваше јело, пиће. И оно што је још важније од тог јела и пића, ваше заједничко виђење у љубави. Христос Воскресе! – поручио је владика Григорије.

САВО ЋОРОВИЋ: СРБИ ХЕРЦЕГОВЦИ ОПЕТ ЋЕ ЖИВЈЕТИ У ЈЕДНОЈ ДРЖАВИ!

Окупљене Љубињце потом је поздравио један од најпоштованијих Херцеговаца у Србији легендарни Саво Ћоровић који је као највећи доброчинитељ за изградњу Саборног Храма у Љубињу од стране патријарха Павла одликован орденом Светог Саве.

– Срби из Херцеговине су се лијепо примили у Србији, али и даље смо везани за свој завичај који је срећом остао у нашој Републици Српској. Надамо се да ће осванути дан у коме ће опет Срби Херцеговци поново да живе у истој држави – поручио је Ћоровић.

МИЛАН ПЕШУТ: ЕНЕРГИЈОМ ОБУХВАТАМО ЦИЈЕЛИ СРПСКИ РОД!

Окупљене је поздравио један од најуспјешнијих привредника у Србији Милан Пешут који и у својим пословним плановима никад није прескочио свој завичај.
– Надам се да ћемо заједно учествовати у ширењу добра, поштења и државотворности коју Херцеговци носе у себи – рекао је Пешут поредећи Љубиње са уранијумом.
– Колико год били мали, и Љубиње и Херцеговина, својом огромном духовном енергијом обухватају цијели српски род – рекао је Пешут изражавајући наду да ће сваки појединац дати свој допринос неким будућим успјесима Херцеговине.

ДАРКО КРУНИЋ: ПОНОСАН САМ ШТО САМ ДИО ОВОГ ИСТОРИЈСКОГ СКУПА

Поздрав из Љубиња донио је начелник Дарко Крунић који је изразио велико задовољство што је основано Удружење Љубињаца и што је дио овог историјског скупа.
– Захваљујући богатој историји и великим људима пониклим у Љубињу наш мали град је за нас највећи и најљепши – рекао је Крунић који се посебно захвалио Милану Пешуту који стипендира студенте, помаже социјално угрожене и спонзорише одбојкашки клуб „Љубиње – Банком“.

ВУКАШИН ЛУГОЊА НАПИСАО ОДУ ХЕРЦЕГОВИНИ 

Завичајну здравицу одржао је примаријус др Вукашин Лугоња који се бави и писањем поезије и прозе. Специјално за ову прилику промовисана је његова пјесма „Ода Херцеговини“ коју је на музику Горана Радиновића снимио хор РТС-а. Овај снимак биће наредних дана публикован и на порталу Слободна Херцеговина.

Гуслар Милан Ковачевић, Милош Сикимић, Милена Табаковић и Стеван Бањац

АКУД ШПАНАЦ ОДУШЕВИО СПЕКТАКУЛАРНИМ ПРОГРАМОМ

У програму какав до сада није виђен на херцеговачким скуповима наступ АКУД „Шпанца“ које предводи Љубињац Милош Сикимић одушевио је присутне земљаке играма из Србије, Русије и Старе Херцеговине.

Руске игре

Академско културно уметничко друштво Универзитета у Београду „Шпанац“ већ шест и по деценија са ентузијамом успјешно негује и пропагира српске и балканске традиционалне и уметничке вредности. Кроз фолклорно-уметничку игру, хорску музику, позоришну уметност и концертну изворну, народну музику „Шпанац“ је широм света афирмисао веома разноврсну и прије свега аутентичну културу нашег поднебља. Друштво је основано 17. децембра 1954. године заједничким напорима студената и професора Универзитета у Београду. За седиште друштва је изабран Студенстки град.

Игре из Шумације

За све ове године АКУД „ШПАНАЦ“ је био значајан стуб академског живота Србије и истакнути амбасадор уметности и културе широм планете. Друштво „Шпанац“ се развијало и дочекало јубилеј са бројним домаћим и иностраним признањима: Грамата Партријарха српског Павла, Орден „Братства и јединства“, Плакета Универзитета у Београду, Орден председника државе Србија и Црна Гора, Две златне плакете „Мокрањчевих дана“, UNESCO признање и увршћивање у институције са изванредним заслугама за очување светске културне баштине. Друштво „Шпанац“ је носилац Вукове награде.

Црмнички оро

Гуслар Милан Ковачевић

ВЕЉКО БРБОРИЋ: ОВО ЈЕ ПРИЛИКА ДА СЕ ПРЕБРОЈИМО!

Предсједник Скупштине Удружења Љубињаца, угледни српски лингвиста и професор на Филолошком факултету у Београду др Вељко Брборић уручио је повеље Удружења Љубињаца истакнутим појединцима Саву Ћоровићу и Милану Пешуту, као и општини Љубиње и АКУД „Шпанац“ из Београда.

– Знамо да је данас лијепо бити Љубињка и Љубињац у Београду. Имамо успјешних и признатих завичајаца. У Академији наука и умјетности Републике Српске имамо три академика, Гојка Ђогу, Мирослава Тохоља и Милована Пецеља, то може бити понос не само Љубиња, већ и цијеле Херцеговине. Љубиње је имало и данас има успјешне привреднике у Београду, поменућу само Младена Ликића, Саву Ћоровића и Милана Пешута, сви знамо да су помогли и да и данас помажу завичај. Ту су и љубињски лекари, професори, економисти, правници, инжењери…. Добро би било да направимо и један именик Љубињаца у Београду, знамо да нас је доста, али не знамо колико нас је у Београду. Ово је добра прилика да се пребројимо! – рекао је Брборић.

Он је предложио да се одмах приступи и конкретном раду на помоћи завичају.

– Управни Одбор Удружења Љубињаца у Београду донео је Одлуку да покушамо сакупити новац, да поклонимо Љубињу један комби (минибус). Комби би користили Одбојкашки клуб Љубиње Банком – члан Прве лиге Републике Српске (мушка и женска екипа) и Фолклорно друштво из Љубиња. Био би то леп, племенит и хуман гест. Новац бисмо прикупљали до средине септембра 2019. године и предали га Љубињу за славу Општине – Рођење Пресвете Богорице (21. 9. 2019). Процена је да квалитетан (полован) комби кошта око 15.000 КМ – рекао је Брборић и додао да је први приложник ове акције декан Педагошког Факултета у Бијељини Далибор Стевић, који је и сам био одбојкаш.

Владика Григорије и Вељко Брборић

ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ ПРВИ ПРИЛОЖИО 500 ЕВРА

Акција сакупљања новца за куповину мини буса за љубињску омладину добила је велики зајамац тако што се међу присутним као први дародавац јавио владика Григорије који је приложио 500 евра, а одмах затим и Милан Пешут са прилогом од 2.500 евра.
Што у новцу скупљеном на лицу мјеста, што потписом гарантованим донацијама, Удружење Љубињаца је у току вечери скупило невјероватних 14.000 КМ

МИЛОВАН ПЕЦЕЉ: МИ ДРУГОГ ГРАДА НЕМАМО И ЉЕПШЕГ НЕ ТРЕБАМО 

Предсједник Удружења Љубињаца, академик проф. др Милован Пецељ уложио је највећи труд  и огромну енергију да би Сабор Љубињаца протекао у најбољем реду. У свом говору истакао је чињеницу да је данас више Љубињаца по свијету него у родном крају.

– Наше Љубиње јесте омања српска варош, али, идући уз Брегаву и Неретву све до Источног Сарајева, нема веће. Наше је да свој родни крај подупиремо и јачамо. И када свратимо у драги завичај или околна места, увјеримо се да ту никад нисмо усамљени, као што то бива на булеварима великих градова, гдје свако негдје жури, посрће и о друге се саплиће. Ми другог града немамо и љепшег не требамо. Вјечито смо били на стражи, вријеме је да нас пусте да стварамо и промишљамо и тек ћете тада видјети шта вам Љубињци могу пружити. Ми смо значајан дио херцеговачке историје, географије, науке и културе – рекао је Пецељ и подсјетио на ријечи владике Николајa Велимировићa „Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима! Ни мање земље ни већег броја правих људи“.

Спасо Комад, владика Григорије и Божо Миловић

ПОДРШКА БРАТСКИХ УДРУЖЕЊА: Миленко Јахура, Милан Бјелогрлић и Светозар Црногорац

Командант Невесињске бригаде Новица Гушић и Зоран Јањић


У склопу програма приказан је документарни филм о Љубињу, а Дучићеву пјесму „Херцеговина“ казивала је Данијела Лазовић.

СЕКРЕТАР УДРУЖЕЊА НА ТОМБОЛИ ДОБИО ГУСЛЕ

Уприличена је и томбола. Секретар Удружења Мирко Брборић био је срећне руке и обрадовао се гуслама које је даровао др Вукашин Лугоња.

Међу наградама су били и викенд у хотелу „Леотар“ у Требињу, ручак у „Старој српској кући“ и већи број књига. Једна од награда је била и репродукција акварела са мотивом Љубиња из 1880. године.

Вељко Брборић једну репродукцију поклонио је Спасу Комаду легенди Гајдобре, а другу надахнутој водитељки програма Влатки Турањанин Поповски.

Предсједник Удружења Милован Пецељ у знак захвалности уручио је дјевојкама из АКУД Шпанац руже, а букет цвијећа добила је и слављеница Љиљана Лечић из Сурчина. Она је истакла да ће јој овај рођендан остати у драгом сјећању јер га је прославила са земљацима. Наиме, отац Лука и мајка Борика (рођ. Милићевић) родом су са Жрвња.

Сточани међу Љубињцима: Почасни грађанин Земуна неурохирург др Миленко Станић и директорка Галерије 73 Мирела Пудар

СИЈЕЛЏИЈА СА 87 ЉЕТА

Вриједно је да остане записано да је најстарији Љубињац на овом Сабору био Владислав Брборић рођен на Ђурђевдан 1932. године на Пустипусима.

Како је испричао за СХ, овај витални чича је средином прошлог вијека дошао у Пожаревац и као цивилно лице запослен при ЈНА стекао 42 године радног стажа. Губитак супруге Даре и ћерке Олге оставили су велики ожиљак на његовом срцу, утјеха му је ћерка Нада, унучићи и праунуче.

За прави херцеговачки штимунг и позитивну атмосферу побринуо се Богољуб Боле Бошковић са својим бендом из Гајдобре. Весеље је потрајало до дубоко у ноћ, а срећу због успјешног Сабора није крио предсједник удружења Милован Пецељ који се ухватио микрофона и пјевајући подијелио радост са земљацима.

Велике заслуге за добру организацију припадају потпредсједнику Удружења Чедомиру Брборићу.

Они који су били на овом сијелу имаће шта да памте, они који нису, имаће већи мотив да дођу наредне године.

Саво Ћоровић са породицом

др Стеван Сикимић ( у средини) са породицом

ЉЕКОБИЉЕ – ЈЕДАН ОД СИМБОЛА ЉУБИЊА: Божо и Сања Илић

Офтамолог Мирко Ресан са супругом Бранкицом, свештеник  при Храму Рођења Светог Јована Крститеља на Петловом брду Бранко Караклајић и адвокат Мирко Брборић

Крушевичани: Боро Поповић, Снежана и Жељко Киса, Жељко Бајат и Брацо Ћоровић

ДОНИРАЈ ЗА КОМБИ

Планиране донације требале би да буду у износу: 25 евра (50 КМ или 3.000,00 динара);50 евра (100 КМ или 6.000,000 динара и 100 евра (200 КМ или 12.000 динара)

Уплате са назнаком „донација за комби“ могу да се уплате на рачун Удружења Љубињаца у Београду  жиро рачун 160-533717-07 код банке Интеза Београд.

Уредна евиденција приложника (донатора) биће објављена на порталу Слободна Херцеговина. Сви приложници ће добити одговарајућу захвалницу (потврду). Све ће бити урађено јавно, с најбољом намјером и честито. 

Текст и фотографије: Трифко Ћоровић

Албум са свим фотографијама можете видјети овдје

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Mirjana Janiš Reply

    Bogato, podsećanje je oživljavanje prošlosti i jačanje budućnosti…islikali, izigrali, izgrlili, i ja bih kao vladika Grigorije prva uplatila, primer drugima…neka vam je sretno; nemam na telefonu ćirilicu, idem sada do mts da mi naprave ulazak u ćirilicu…hvala

Оставите коментар