ОДГОВОР "ГЛАСА ТРЕБИЊА"

ОДГОВОР „ГЛАСА ТРЕБИЊА“

  • Након јучерашњег упозорења, које је због грубог и континуираног кршења ауторских права објавио портал Слободна Херцеговина, стигао је одговор потписан од стране Гласа Требиња. Сходно члану 83. Закона о јавном информисању објављујемо одговор „Гласа Требиња“ у изворном облику.

     

Poštovani,

Na osnovu Vaše poruke da novinari „Glasa Trebinja“ prepisuju Vaše tekstove, odnosno prema Vašim riječima „kradu“, dužni smo da Vas obavijestimo da su Vaše insinuacije nepristojne i netačne.
Pretpostavljamo da aludirate na našu saradnicu Nikolinu Ninković, s obzirom da je njen tekst  jedini koji se tiče dešavanja među Hercegovcima u Beogradu.
Vaš i njen tekst smo uporedili i aposolutno nemaju nikakve sličnosti! Iz dugogodišnje novinarske prakse bilo čiji citat svaki novinar će prenijeti skoro pa doslovno. Jedina razlika je u stilu pisanja.
Tako da, ako Vam je sporan Nikolinin tekst, a pošto niste precizirali na šta ili na koga mislite, pretpostavljamo da su u ovom slučaju Vama jedino sporni njeni citati svih govornika. Međutim, opet naglašavamo da ona nema pravo da mijenja ničiji upravni govor, osim da ga stilski uredi.
S toga Vas lijepo molimo da drugi put, prije nego što nas prozovete, shvatite da su i naši saradnici uvijek na licu mjesta, da imaju tonski zapis i fotografije.
S poštovanjem,
Redakcija „Glasa Trebinja“

 

У цијелости објављујемо и одговор који је упутио оснивач портала Слободна Херцеговина 

 

Поштована „редакцијо“ Гласа Требиња,

У пристојном свијету људи се представе пуним именом и презименом. То правило је некад важило и у нашој Херцеговини, а онда је дошла група бахатих осионих људи који мисле да од њих почиње историја. Послати непотписан мејл односно крити се иза тобожње „редакције“ је само одраз нечијег кукавичлука. Кад немате аргументе, умјесто свог имена сакријете се под колективни потпис. Вјерујем да имате добре разлоге за то.

Замјерате ми што се најприје нисам обратио вама. И то је неистина. Обратио сам се више пута.

Као званични уредник Гласа Требиња потписан је Манојло Ћук. Ни након више мејлова које сам му упутио, као и на више телефонских порука и позива тај човјек се никад није јавио. То наравно говори о њему. На другој страни статус незваничног уредника је на тапету, зато није тешко погодити која се кукавица потписује као „редакција“.

Кад год сам на новинарском задатку, сретнем колеге и унапријед знам који ће медији да објаве причу. Николину, коју помињете никад нисам срео, упознао, нити видио и на једном скупу. Наводно је била присутна и прољетос на Благовијестима, међу дрвећем на Калемегдану, па је у свој текст који је потписан пуним именом и презименом ставила и садржај мејла који сам приватно добио од стране једног саговорника који тада није јавно говорио. Није био спреман за изјаву, па ме је замолио да то уради накнадно електронским путем. Наравно, ни то за вас, такође, није крађа.

Да ли је нормално да велики херцеговачки пјесник Божидар М. Глоговац, кога је испратило пола Требиња није добио пажњу неког од новинара из Требиња. Зар његова сахрана на Моску није бар тог дана била највећи догађај у Херцеговини?

Умјесто тога објављен је текст са комеморације из Београда, илустрован сликом из публике. Нигдје фотографије ожалошћене породице, нигдје слике говорника који су причали о покојнику, нигдје слике са испраћаја. Колико је испран мозак, аутору мејла који се лажно потписује као „редакција“, је чињеница да је одабрана илустрација за тај текст антиреклама човјеку који је на фотографији.

Нажалост, познато је да партијски прелетач не користи мозак, јер има само једну потребу, стално, увијек и свуда, доказивати слијепу лојалност, па макар се тиме чинила и штета.

Док год умјесто људи ставове „Гласа Требиња“ потписује „редакција“ не дозвољавам да се било који дио текста са портала Слободна Херцеговина нађе у њему.

Своја ауторска права бранићу свим дозвољеним расположивим средствима. 

Са поштовањем, Трифко Ћоровић,
оснивач и главни уредник портала Слободна Херцеговина

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Борко Јанковић Reply

    Свака част на одговору. Да је среће и правих закона нити један текст било које редакције или портала не би требало објавити без потписа онога ко га је створио. Ја свакога који се бави писањем текстова за било који портал сматрам професионалцем, јер то вјероватно ради због зараде. Ми који можемо ту банути и написати било какав коментар не морамо стављати своје име испод тога (мада би био ред), али онај ко се тиме бави професионално треба да се потпише, јер то је његов став и његова ријеч. Замислите да је неко некад писао књигу и није ставио своје име, ко би ту књигу прво купио па онда уложио труд да је прочита ако се сам писац стиди својих ријечи. Ово пишем након револта, јер сам недавно на порталу требиње***** покушао неколико пута да оставим коментар након бљувотина које је написао неки *писац познат редакцији* тога портала. Мој коментар је био само ради потписа, и више пута упућен али нажалост избрисан. Јасно је да се и сам писац стиди свога дјела које је написао по наруџби да оправда непримјерне ријечи изречене на скупштини и то једној дами.
    Докле ово води и какви смо људи, душу смо продали!

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина