ОД СТОЦА ДО РАЈИНОВЦА - стаза једног живота

ОД СТОЦА ДО РАЈИНОВЦА – стаза једног живота

  • Родио се у Мостару, у Бановинској болници, једног септембарског дана 1938. године.

 

Краљевина Југославија је била у видној политичкој нестабилности, а већ сљедеће године изнудом је установљена Бановина Хрватска у коју ће бити уграђена тадашња Приморска бановина, са њом Мостар те столачки дио источне Херцеговине.

Михићи су херцеговачки старинци тј. једна од најстаријих породица за коју се зна да је ту живјела и прије Косовског боја. Само име Михо врло је стари облик мушког имена Михаило, а типично је за Хум и српско Приморје. Михићи су старином од Мириловића, а поријекло им сеже за Стару Србију преко Црне Горе, куда су вијековима водиле српске сеобе на запад.
Породица Михића из Стоца потиче са Поплата у коме је постојала и Михића махала. Најближи су им столачки Ружићи. Предање вели да су једни потекли од брата, а други од сестре, Миха и Руже.

Село Поплат је древно српско село у Хуму, било је дијелом средњовјековних жупа Дабра и Дубраве. На Поплату је установљена једна од првих српских народних школа столачког краја.
Поред ове школе, а која је отворена уз српску цркву Св.Архангела Михаила, рођен је Димитрије Митриновић, син народног учитеља, касније истакнути члан Младе Босне.

Михићи са Поплата славе Аранђеловдан. Најтеже су пострадали од усташког геноцида над српским народом у Херцеговини. Двије најбројније српске породице са Поплата, Михићи и Ружићи, од тада бивају затрте у Стоцу.
На Видовдан 1941. године усташе су на Видовом пољу испод Стоца, међу 200 најугледнијих столачких Срба, поклале и шест Михића.

Бјежећи од сигурног истријебљења у збјегу долази у Србију. Осам година је живио у Сокобањи, ту је започео основно образовање.
Потом са породицом долази у Београд гдје наставља школовање и завршава Академију умјетности.
Београд ће му дати знања, прилике, приступе свјетској сцени, значајна познанства. Он ће Београду узвратити умјетношћу и поштовањем.
Постаће један од најистакнутијих српских сценариста, потом и редовни професор на Факултету драмских умјетости гдје је предавао филмски сценарио.
Преминуо је у Београду 11. августа 2019. године, а сахрањен је поред манастира Рајиновац у Гроцкој, надомак Београда.

Гордан Михић је био истакнути српски сценариста, драмски писац и редитељ.
Херцеговину је носио на лицу, у даровитости бића, у достојанству живота.

Покој и хвала!

ГОРАН ЛУЧИЋ

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Nole Reply

    Ovo o Mihićima ste se nalupetali za peticu. Pomešali babe i žabe. Mihići sa Poplata nikakve veze nemaju sa Mirilovićima. Oni su starinom Mirkovići. Od Mirilovića su drugi Mihići, iz Čavša, Bančića, Dabrice, Potkoma, Lokava… Oni slave Jovanjdan i veze nemaju sa Mihićima koji slave Aranđelovdan.

    I nije tačno da su Mihići živeli u Hercegovini pre Kosovskog boja. Živeli su Mirilovići, preci Mihića koji slave Jovanjdan, a o precima Mihića sa Poplata se ne zna ništa u to doba. Kako bilo, ni jednima ni drugima preci nisu nosili prezime Mihić do pre 300 godina.

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина