Обиљежено 27 година од егзодуса Срба у долини Неретве

Обиљежено 27 година од егзодуса Срба у долини Неретве

  • У Мостару је данас обиљежено 27 година од страдања Срба у долини Неретве гдје је 14, 15. и 16. јуна 1992. године, током акције Хрватске војске, ХВО-а и ХОС-а, нестало 431 лице српске националности, протјерано више од 30.000 Срба, а сва српска имовина и богомоље су уништени.

Тим поводом у мјесту Буна код Мостара са моста је спуштено цвијеће у ријеку Буну, а потом је у Старој православној цркви у Мостару служен помен.

Овим догађајем обиљежава се и Дан несталих и погинулих херцеговачке регије у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић каже да се од 14. до 16. јуна догодио егзодус Срба са ових простора, када је генерал Јанко Бобетко, који је командовао ХВО-ом и ХОС-ом, наредио да буде затрто све што је српско у Мостару.

Џелетовићева наводи да је на Буни на данашњи дан 1992. године страдало 29 лица, 18 војника и 11 цивила, а за још деветоро се трага.

Она подсјећа да је прошле године пронађена локација на Буни на којој је започета ексхумација, али је тада једна особа све зауставила говорећи да је у питању приватни посјед.

“Надам се да ће овај проблем бити ријешен, да не дозволимо онима који су тада можда били налогодавци, да зауставе да нађемо наше најмилије и сахранимо их како заслужују”, рекла је Џелетовићева.

Она је нагласила да нико није одговарао за злочине над Србима у Мостару, гдје је у јуну 1992. нестало 431 лице српске националности, док се за њих 85 још трага, а многи су убијени на кућном прагу или завршили у логорима.

“Постоје снимци и докази, али нема ни жеље ни воље да се процесирају ратни злочин над Србима”, каже Џелетовићева додајући да су породице несталих незадовољне и радом Института за нестале особе.

Славица Славић каже да је на данашњи дан 1992. на Буни нестао њен брат Синиша Марић, а 2003. породица је добила једну његову кост и сахранили су је у Невесињу.

“Још увијек тражимо остатке тијела. Колега који је био с њим још није идентификован. Изгледа да нам само ријека Буна може рећи гдје су”, каже Славица кроз сузе.

Брата је 15. јуна у Мостару изгубио и Драшко Шиљеговић. С његовим братом на локацији Конак тада је страдало још 15 српских војника.

“Ја сам брата пронашао након 11 година у костурници у Невесињу. За још 85 наших људи се трага. Страшно је било. Tих дана око 15. јуна почело је повлачење, завлада је паника. Срби тада нису били војно организовани и због тога је страдало много војника и цивила”, каже Шиљеговић.

Мостарски парох Радивоје Круљ нагласио је да је 15. јун дан највећег страдања српског народа у долини Неретве.

“Као свештеник и неко ко у духовном смислу предводи ову заједницу апелујем на све људе добре воље да помогну да се нађе још 85 особа српске националности који су нестали у Мостару, да их на достојанствен начин сахранимо и да и они и њихове породице нађу смирај”, рекао је Круљ.

На данашњи дан 1992. године запаљена је Саборна црква Свете тројице у Мостару, тада највећа православна богомоља на Балкану, а након тога и сви православни храмови у долини Неретве.

“Сјећајући се тих тешких тренутака желимо да извучемо поуку и градимо будућност. Зато и обнову храма радимо под слоганом `Обновим храм, обновимо Мостар` како би, обнављајући храм, обновили нашу заједницу, али и овај град. Мислим да смо на добром путу. Како се гради храм, гради се и мир и повјерење међу људима”, нагласио је Круљ.

Предсједник Ратних ветерана Невесиње Бранислав Зечевић, који је до рата живио у Мостару и био учесник свих догађаја, тврди да је након повлачења ЈНА из Мостара крајем 1992. наступила паника, а војска и народ остали неорганизовани.

У јуну 1992. године, приликом велике војне акције Хрватске војске, ХВО-а и ХОС-а, којом је командовао генерал Јанко Бобетко, у нападима који су почели 7. јуна и трајали до 26. јуна дошло је до егзодуса и великог страдања Срба у долини Неретве.

Обиљежавању су присуствовали представници Борачких организација Невесиње и Tребиње, Ратних ветерана Невесиње, Удружења дјеце погинулих бораца “Насљеђе”, Црвеног крста Невесиње, Градског одбора СПКД “Просвјета” у Мостару, те породице страдалих.

Чланак преузет са: Срна

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. лаку ноћ, памети Reply

    „Tих дана око 15. јуна почело је повлачење, завлада је паника. Срби тада нису били војно организовани и због тога је страдало много војника и цивила”
    Како је могуће после Другог св. рата и онога што је тада било да Срби опет буду „неорганизовани“ и неспремни!?! Побогу, ко је то заказао, зашто је опет плаћена толика цена? Како је то уопште могуће? То су ти исти људи, њихови наследници, није ваљда да се у малом граду није причало шта се ради и ко се зашта спрема.

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина