Тако је лако данас грешити и погрешити да се оне “мање” грешке малтене не примећују, занемарују, остављају по страни и нижу на ђердан па кад и ако дођу на исправљање и корекцију…
Рекох “мање”, свестан да је данас тешко одредити тачну мерну јединицу за грешке које правимо. Има их свакаквих: лакших, тежих, озбиљнијих, неозбиљнијих, краткорочних, дугорочних, исправљивих, неисправљивих, случајних, намерних, већих и као што рекох мањих и још свакаквих… Али међу свима њима, има једна која се не може сврстати нигде и која нема своју мерну јединицу.
Једна која се не прашта и која нема цену.
Једна која не сме да се нађе на нашем “ђердану”, а плашим се да је свако од нас, већином несвесно, олако и без много размишљања редовно намиче и смиче са тог грешног ђердана. Па неко успешније, неко мање успешније, неко брже, неко спорије, неко ређе, а неко чешће, неко вештије, неко грубо, а неко нежније…
Све до оног тренутка када више не буде у “физичкој” могућности да прави грешку те врсте. Све до смрти својих родитеља. Или, не дај Боже, пре оне своје.
Наставак текста прочитајте овде:
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
