Један кратак, али врло вредан и поучан разговор између два врсна, цењена и успешна београдска доктора који имају укупно осморо (5+3) младе деце ме је нагнао да ова тема убрза своје „виђење“.
Тај разговор ју је силом и преко реда гурнуо испред неких других, умно тињајућих, тема… Пријатно сам изненађен таквим размишљањем већ остварених родитеља, а свестан чињенице да је много лакше тако и на тај начин размишљати као неки будући родитељ. Тема које сам одавно свестан и као њен ватрени присталица често је износим и помињем у свом друштву. Насупрот нашој честој животној пракси која се манифестује, не баш у складу са њом и оним што она заговара…
Син или кћерка са својих 25-26 и више година, а још увек у кући са родитељима – гарантовано нечија грешка. Без њиховог високошколског образовања та граница стрмоглаво пада за још коју годину доле. Да, баш грешка, па или њихова или њихових родитеља, а плашим се да је у овом случају некако већа на тој родитељској страни која потајно настоји да држи децу што дуже, а што ближе себи и уз себе… Што свесно, што несвесно, а не схватајући да им тим приступом само одмажу и краду драгоцено време. Осамостаљивање и формирање њихове будућности кроз што бржи развој сопствених снага личности и улога које треба што спремнији да дочекају, тражи своје време. С друге стране, и нека деца упадају у ту безбрижну „готованску” колотечину којом сами себи јаму копају. Додуше полако, али сигурно. А, што спорије – то сигурније и дубље. У оба случаја, част и извињење оним ретким реалним и разумним или оним крајње оправданим ситуацијама које могу да се вежу за болест или потешкоће неке друге или сличне врсте…
Уосталом, и родитељима треба неки свој мир. И они треба да наставе тамо где су стали пре рођења њихове деце. Зашто би им читав или пола живота прошло у “жртви” за њихову децу? Зар је мало 20 и која година одрицања и заједништва? Па и наш породични закон је на страни родитеља, а он “вели” да су родитељи дужни да брину о својој деци до 18. године, односно до 26, уколико су на редовном школовању. Но, шта то беше “закон” на овим нашим просторима? Да, луди су Американци што наплаћују кирију својој старијој деци под истим кровом. Не верујем да је та одлука проистекла из неких материјалних пожуда. Ја је схватам само као неку постваспитну „пацку” усмерену ка “старијој” деци. Не само Американци, него и најразвијеније европске земље су увеле или уводе ту праксу… Финци сада предњаче. Можда јесу сви луди и охоли, али добро знамо како сада живе и они и њихова деца. Онако како наша на овим просторима неће ни за 50 година…
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
