Никољдан у Пребиловцима

 

 

Чујем ли то ноћас неумрла звона

Са храма спасења што нам живот значи

Умјесто убица, овдје од искона,

ореоли мртвих одувијек су јачи

 

Заждићу кандило, нерођена браћо,

Да обасја дјецу и све ваше сјене

Понекад, кад будем тужан, вама свраћо,

Да неко дочека, гријешнога, мене.

 

Знам да нећу срести Милоша и Јова

Они су затрти у тмини бездана

Видјећу  лик њихов  још једном изнова,

у Цркви што је животом саздана

 

Нек Свети Никола устави путнике

умјесто  водицом,  сузама нек  свети,

Кад још једном чује невине јауке

Свевишњем ће рећи да их све посвети

 

Марко Драганић

 

 

 

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар