Незавршена Срђанова прича


  • Већ 23 године Савиндан у Требињу није исти. Није исто ни Требиње, ни људи, ни вријеме. Двадесет три године Требиње је већ поносно на свог Срђана, на Срђана Алексића, момка који је, како многи рекоше сачувао чојство и људство за све нас. Настрадао спасавајући другог. Момка друге вјере и националности.

srdjan_aleksic_trebinje
“Зло вријеме више кривим него људе. Није мој Срђан улудо погинуо. Спасио је човјека. А то је велика ствар. Срђан је био мој син, а ово гробље је препуно Срђана”, рече нам једном приликом Срђанов отац Раде, поред споменика гдје је сахрањен његов син.

Слично причају и Срђанови другови. “Ево 23 године причамо о њему. Попијемо пиће у његово име. То је био Срђан. То је била прича коју не можеш тек тако да испричаш. Он је извршио своју дужност. Био је Срђан, живио је Срђан и умро је онако како је живио током цијелог живота”, причају његови другови, Срђанова генерација. Ти некада голобради момци сада су већ у зрелим годинама, довољно их је живот научио да резонују и свједоче о тим годинама.

О Срђановом животу свједочи и Архимандрит Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани на Космету

“Прошле су 23 године од погибије мог школског друга и драгог пријатеља Срђана Алексића који је пострадао бранећи једног дечака Бошњака на требињској пијаци. Срђана сам задњи пут видео недуго пре његове погибије, јер је тада и посетио манастир Дечани. У Еванђељу од Јована стоји „Од ове љубави нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“. Срђан је испунио ту заповест и остао упамћен као човек. Поносан сам што сам га познавао. Вечна му памјат”, написао је недавно архимандрит Сава.

“Срђаново херојство никада нећу заборавити.Сваке године са породицом одем на гроб и у посјету чика Раду. Док сам жив ићи ћу му на гроб. На сваки спомен његовог имена рана се отвара и никада неће зацијелити. Тешко ми је кад год се сјетим свега, тешко ми је и говорити о томе” каже Ален Главовић коме је Срђан спасио живот. Ален прича а над главом мисао “Спавај пријатељу у миру земље твоје, чувај је за оне којима си вјечност казао”.

Некако уочи саме погибије, Срђан је заједно са глумцима аматерима из Требиња учествовао на Фестивалу драмских аматера у Врању. Радили су комад “Сан ратне ноћи”.
Срђан је на Савиндан 1993. године уснио свој вјечни сан.
Рат је престао.
А прича о Срђану је остала и траје.

Извор: Радио Требиње /Ратомир Мијановић



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар