NEZAMJENLJIV KAO ČOVJEK I KAO GLUMAC: Otvorena izložba fotografija "Nebojša Glogovac"

NEZAMJENLJIV KAO ČOVJEK I KAO GLUMAC: Otvorena izložba fotografija „Nebojša Glogovac“

  • Izložba fotografija „Nebojša Glogovac“, koju je priredila Maja Medić, otvorena je večeras u Dvorani Kulturnog centra Beograda i tim povodom je organizovan razgovor sa Rajkom Grlićem, rediteljem filma „Ustav Republike Hrvatske“ u kome je Glogovac igrao glavnu ulogu.

Beograd, 21. decembra 2018.- Otvaranje izložbe fotografija „Nebojša Glogovac“ i organizovan razgovor sa rediteljem Rajkom Grlićem. Nakon razgovora prikazan je njegov film „Ustav Republike Hrvatske“. FOTO TANJUG/ TANJA VALIĆ/

Na izložbi su predstavljene fotografije sa scenama iz predstava i filmova u kojima je Glogovac igrao, a Grlić, koji je samo zbog toga došao u Beograd na nešto više od 24 sata, pričao je o svojoj saradnji sa prerano preminulim glumcem i snimanju filma koji se punih 15 sedmica prikazivao u Dvorani Kulturnog centra Beograda i koji je osvojio 36 nagrada od toga je Glogovac dobio sedam.

Grlić je, u prisustvu članova porodice Nebojše Glogovca, njegovih prijatelja i kolega u punoj Dvorani KCB-a, istakao da je večerašnji program počast velikom čoveku i velikom glumcu.

Svoju priču o snimanju sa Glogovcem, Grlić je počeo sećanjem kako se mučio da pronađe glumca za ulogu Vjekoslava Kralja, profesora istorije, homoseksualca, tranvestita i hrvatskog nacionaliste, koji biva zamoljen da svom susedu, policajcu srpske nacionalnosti pomogne da savlada Ustav Hrvatske.

„Na predlog Dejana Aćimovića (igra policajca) pozvao sam Nebojšu, poslao mu scenario, on je posle tri dana došao u Zagreb. Šminkali ga, šetao je na štiklama i znao sam da je to ono što sam tražio, ali glumci su opasna bića i lako vas šarmiraju. Zato obično tek sedmog dana od kastinga sednem, kada mi glumački šarm izađe iz glave, i sagledam ono što ostane. Pozvao sam Glogovca“, ispričao je Grlić.

Prvi zadatak bio je jezik, kako je objasnio, „starog Hercegovca pretvoriti u Purgera“ i pozvao je lektorku, stariju gospođu sa kojom je više puta sarađivao i koja je dosta radila sa glumcima.

„Bacila je scenario na sto i rekla mi: Ja volim Vaše filmove, ali je ispod Vašeg nivoa da snimate film o Srbima i Hrvatima. Pokušao sam da joj objasnim da to nije film o Srbima i Hrvatima, već o samoći, ali nije prihvatala to objašnjenje. Ipak je tri sata sedela sa Nebojšom i on ju je toliko šarmirao da je sve više gledala u njega, sve manje u scenario i na kraju mi je rekla: U pravu ste ovo nije film o Srbima i Hrvatima, ovo je vrlo tužna priča“, prisetio se Grlić.

Pomenuvši da je gledao Glogovca u ranijim filmovima, Grlić je ipak naglasio da „uloga samo podseti da glumac postoji, ali ga ne preporučuje“ i da reditelj mora provesti neko vreme sa glumcem u istoj prostoriji da bi ga procenio, dodavši da je prethodno želeo Glogovca da zove da igra u njegovom filmu „Karaula“, ali je on bio zauzet.

„Našli smo se u Istri i pričali ko je zapravo taj čovek (Vjekoslav Kralj). Vi pokušate da uvedete glumca u taj svet i istovremeno kradete od njega. Ja sam krao od Nebojše, a on je sebe uklapao u tu ulogu i ja nikada nisam tako uživao u toj igri. Veselio sam se svakom danu snimanja, toj razmeni energije. Bili smo vrlo precizni i sa malo reči komunicirali“, rekao je Grlić.

Reditelj je rekao i da je Glogovac bio tako siguran u svoju igru i istovremeno tih, miran, skroman, uvek potpuno spreman.

„Kada sam se odlučio za Nebojšu, iz Beograda sam dobio veliki broj poruka da se pazim, ali Nebojša me je nakon par dana oslobodio tog straha“, rekao je on.

Grlić je ispričao i da je Glogovcu bila jako važna scena u kojoj Kralj govori o čoveku koga je voleo i posle čije smrti je u njemu ostala praznina i da je Glogovac izjavio po završetku snimanja da se zbog takvih scena opredelio za glumu, pa je bio tužan nakon prve projekcije kada je video da je u montaži ta scena skraćena.

„Video sam mu tugu na licu, kao da sam mu time izvadio zub“, rekao je Grlić.

„Bio je zatvoren čovek i uvek sa njim osećaš distancu. Pokušao sam da održim tu distancu, ali je uvek važno sa glumcem napraviti ljudski odnos koji može nešto poroditi“, dodao je Grlić.

Nakon razgovora prikazan je film „Ustav Republike Hrvatske“.

Glogovac istinski nezamenljiv, i kao čovek i kao glumac

„Izložba se sastoji od fotografija iz filmova i predstava u kojima je Nebojša Glogovac ostvario svoje najzapaženije uloge. S obzirom na impozantan ukupan broj njegovih rola (70) nije bilo moguće izložiti sve. Trudila sam se da ukrstim važne uloge i dobre fotografije, kroz koje publika može barem delimično da sagleda Nebojšin glumački dijapazon. To su uglavnom kadrovi iz filmova i fotografije sa predstava, ali meni najomiljeniji segment su radne fotografije sa snimanja, jer je tu prisutna jedinstvena kombinacija Nebojše privatno i Nebojše u filmskoj ulozi“, rekla je za „Novosti“, Maja Medić.

Ova mlada fotografkinja po izboru, a po profesiji diplomirani snimatelj, više od decenije posvećeno prati film. Bila je zvanični fotograf mnogih festivala, priređivač knjiga posvećenih filmu („Nacionalna klasa“, „Grlom u jagode“…), a sarađivala je i sa najpoznatijim rediteljima.

„Imala sam veliku sreću da radim na filmovima „Klopka“ i „Krugovi“ Srdana Golubovića i da sarađujem sa Nebojšom. On je čovek koji nije glumio već postojao u liku, celim svojim bićem. Neopisivo šarmantan. Duhovit. Intuitivan. Jednog trenutka kao nestašno dete, a sledećeg mudar i promišljen. Uz svu opasnost da zvuči kao fraza – Nebojša Glogovac je istinski nezamenljiv, i kao čovek i kao glumac“, iskrena je Maja.

Sa Stefanom Arsenijevićem bila je koautor i izložbe o Mileni Dravić, još jednoj glumačkoj zvezdi koja nas je napustila u ovoj godini. Sa Milenom je, neposredno pred njenu smrt, obišla region.

„Osećam neopisivu zahvalnost što sam imala priliku da ove godine doživim Pulu sa njom. Bilo je čarobno posmatrati kakav efekat ona ima na ljude, koliko je cene i obožavaju, i koliko ona svakome ko joj se obrati pokloni vreme i pažnju. Osim stvarno veličanstvenog trenutka u pulskoj Areni, kada svi stoje na nogama i aplaudiraju joj, meni omiljeni trenutak je bio kada je odlazila sa otvaranja izložbe. Okrenula se ka masi ljudi koja je stajala na ulici ispred galerije i mahnula im, i svi do jednog, kao da su to uvežbavali, mahnuli njoj. Bilo je kao scena iz filma“, dodala je ona.

Za Maju film je lični i životni izbor, a u priređivanju knjiga spojila je dve svoje ljubavi – prema filmu i prema čuvanju kulturnog nasleđa.

„Mogu da kažem da sam opsednuta arhivama i smatram da je veoma važno da na pravi način čuvamo ono što ostaje iza nas. Volela bih da budući studenti filmskih akademija imaju na raspolaganju više literature nego što sam ja imala“.

Maja trenutno priprema monografiju o Glogovcu, kao deo nagrade „Dobričin prsten“, za koju je radila izbor fotografija, a koju je priredila Tatjana Nježić. Nedavno je završeno snimanje novog filma Srdana Golubovića „Otac“, gde je, kaže, sa velikim zadovoljstvom radila kao fotograf.

Izvor: Novosti, Tanjug

PIŠI ĆIRILICOM: Tekstove sa portala Slobodna Hercegovina, uz obavezno navođenje izvora i link, mogu da prenose samo oni sajtovi koji koriste srpsko pismo
O autoru

Ostavite komentar




* Zakon o javnom informisanju – član 38: Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Mišljenja iznijeta u komentarima privatno su mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Slobodna Hercegovina