НЕЗАМЈЕНЉИВ КАО ЧОВЈЕК И КАО ГЛУМАЦ: Отворена изложба фотографија "Небојша Глоговац"

НЕЗАМЈЕНЉИВ КАО ЧОВЈЕК И КАО ГЛУМАЦ: Отворена изложба фотографија „Небојша Глоговац“

  • Изложба фотографија „Небојша Глоговац“, коју је приредила Маја Медић, отворена је вечерас у Дворани Културног центра Београда и тим поводом је организован разговор са Рајком Грлићем, редитељем филма „Устав Републике Хрватске“ у коме је Глоговац играо главну улогу.

Београд, 21. децембра 2018.- Отварање изложбе фотографија „Небојша Глоговац“ и организован разговор са редитељем Рајком Грлићем. Након разговора приказан је његов филм „Устав Републике Хрватске“. ФОТО ТАНЈУГ/ ТАЊА ВАЛИЋ/

На изложби су представљене фотографије са сценама из представа и филмова у којима је Глоговац играо, а Грлић, који је само због тога дошао у Београд на нешто више од 24 сата, причао је о својој сарадњи са прерано преминулим глумцем и снимању филма који се пуних 15 седмица приказивао у Дворани Културног центра Београда и који је освојио 36 награда од тога је Глоговац добио седам.

Грлић је, у присуству чланова породице Небојше Глоговца, његових пријатеља и колега у пуној Дворани КЦБ-а, истакао да је вечерашњи програм почаст великом човеку и великом глумцу.

Своју причу о снимању са Глоговцем, Грлић је почео сећањем како се мучио да пронађе глумца за улогу Вјекослава Краља, професора историје, хомосексуалца, транвестита и хрватског националисте, који бива замољен да свом суседу, полицајцу српске националности помогне да савлада Устав Хрватске.

„На предлог Дејана Аћимовића (игра полицајца) позвао сам Небојшу, послао му сценарио, он је после три дана дошао у Загреб. Шминкали га, шетао је на штиклама и знао сам да је то оно што сам тражио, али глумци су опасна бића и лако вас шармирају. Зато обично тек седмог дана од кастинга седнем, када ми глумачки шарм изађе из главе, и сагледам оно што остане. Позвао сам Глоговца“, испричао је Грлић.

Први задатак био је језик, како је објаснио, „старог Херцеговца претворити у Пургера“ и позвао је лекторку, старију госпођу са којом је више пута сарађивао и која је доста радила са глумцима.

„Бацила је сценарио на сто и рекла ми: Ја волим Ваше филмове, али је испод Вашег нивоа да снимате филм о Србима и Хрватима. Покушао сам да јој објасним да то није филм о Србима и Хрватима, већ о самоћи, али није прихватала то објашњење. Ипак је три сата седела са Небојшом и он ју је толико шармирао да је све више гледала у њега, све мање у сценарио и на крају ми је рекла: У праву сте ово није филм о Србима и Хрватима, ово је врло тужна прича“, присетио се Грлић.

Поменувши да је гледао Глоговца у ранијим филмовима, Грлић је ипак нагласио да „улога само подсети да глумац постоји, али га не препоручује“ и да редитељ мора провести неко време са глумцем у истој просторији да би га проценио, додавши да је претходно желео Глоговца да зове да игра у његовом филму „Караула“, али је он био заузет.

„Нашли смо се у Истри и причали ко је заправо тај човек (Вјекослав Краљ). Ви покушате да уведете глумца у тај свет и истовремено крадете од њега. Ја сам крао од Небојше, а он је себе уклапао у ту улогу и ја никада нисам тако уживао у тој игри. Веселио сам се сваком дану снимања, тој размени енергије. Били смо врло прецизни и са мало речи комуницирали“, рекао је Грлић.

Редитељ је рекао и да је Глоговац био тако сигуран у своју игру и истовремено тих, миран, скроман, увек потпуно спреман.

„Када сам се одлучио за Небојшу, из Београда сам добио велики број порука да се пазим, али Небојша ме је након пар дана ослободио тог страха“, рекао је он.

Грлић је испричао и да је Глоговцу била јако важна сцена у којој Краљ говори о човеку кога је волео и после чије смрти је у њему остала празнина и да је Глоговац изјавио по завршетку снимања да се због таквих сцена определио за глуму, па је био тужан након прве пројекције када је видео да је у монтажи та сцена скраћена.

„Видео сам му тугу на лицу, као да сам му тиме извадио зуб“, рекао је Грлић.

„Био је затворен човек и увек са њим осећаш дистанцу. Покушао сам да одржим ту дистанцу, али је увек важно са глумцем направити људски однос који може нешто породити“, додао је Грлић.

Након разговора приказан је филм „Устав Републике Хрватске“.

Глоговац истински незаменљив, и као човек и као глумац

„Изложба се састоји од фотографија из филмова и представа у којима је Небојша Глоговац остварио своје најзапаженије улоге. С обзиром на импозантан укупан број његових рола (70) није било могуће изложити све. Трудила сам се да укрстим важне улоге и добре фотографије, кроз које публика може барем делимично да сагледа Небојшин глумачки дијапазон. То су углавном кадрови из филмова и фотографије са представа, али мени најомиљенији сегмент су радне фотографије са снимања, јер је ту присутна јединствена комбинација Небојше приватно и Небојше у филмској улози“, рекла је за „Новости“, Маја Медић.

Ова млада фотографкиња по избору, а по професији дипломирани сниматељ, више од деценије посвећено прати филм. Била је званични фотограф многих фестивала, приређивач књига посвећених филму („Национална класа“, „Грлом у јагоде“…), а сарађивала је и са најпознатијим редитељима.

„Имала сам велику срећу да радим на филмовима „Клопка“ и „Кругови“ Срдана Голубовића и да сарађујем са Небојшом. Он је човек који није глумио већ постојао у лику, целим својим бићем. Неописиво шармантан. Духовит. Интуитиван. Једног тренутка као несташно дете, а следећег мудар и промишљен. Уз сву опасност да звучи као фраза – Небојша Глоговац је истински незаменљив, и као човек и као глумац“, искрена је Маја.

Са Стефаном Арсенијевићем била је коаутор и изложбе о Милени Дравић, још једној глумачкој звезди која нас је напустила у овој години. Са Миленом је, непосредно пред њену смрт, обишла регион.

„Осећам неописиву захвалност што сам имала прилику да ове године доживим Пулу са њом. Било је чаробно посматрати какав ефекат она има на људе, колико је цене и обожавају, и колико она свакоме ко јој се обрати поклони време и пажњу. Осим стварно величанственог тренутка у пулској Арени, када сви стоје на ногама и аплаудирају јој, мени омиљени тренутак је био када је одлазила са отварања изложбе. Окренула се ка маси људи која је стајала на улици испред галерије и махнула им, и сви до једног, као да су то увежбавали, махнули њој. Било је као сцена из филма“, додала је она.

За Мају филм је лични и животни избор, а у приређивању књига спојила је две своје љубави – према филму и према чувању културног наслеђа.

„Могу да кажем да сам опседнута архивама и сматрам да је веома важно да на прави начин чувамо оно што остаје иза нас. Волела бих да будући студенти филмских академија имају на располагању више литературе него што сам ја имала“.

Маја тренутно припрема монографију о Глоговцу, као део награде „Добричин прстен“, за коју је радила избор фотографија, а коју је приредила Татјана Њежић. Недавно је завршено снимање новог филма Срдана Голубовића „Отац“, где је, каже, са великим задовољством радила као фотограф.

Извор: Новости, Танјуг

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар