Нема разлога за првомајска славља у Херцеговини


  • Још један први мај херцеговачка привреда дочекала је на кољенима. Судбина већине приватизованих херцеговачких предузећа је стечај и ликвидација.

stecaj
Према подацима Окружног привредног суда у Требињу, за мање од пет година, стечај је покренут у 183 привредна колектива у Херцеговини, од чега су 154 стечајна предмета ријешена.
У 2010. години отворено је 35 стечајева, сљедеће године 25, а 2013. године 26 стечајних поступака. Лани је у стечај отишло 18 предузећа од Требиња до Фоче, а у прва три мјесеца ове године четири фирме.
Веселин Савић, директор Подручне привредне коморе Требиње, каже да је проблем што се стечајеви касно покрећу, кад се дугује радницима, добављачима и држави, а стечајни поступак дуго траје.
-Приватизација у РС је проведена брзо. Имовина коју су генерације стварале за неколико година је продата и то у друштву које је изашло из рата и гдје новца није било. Предузећа су, углавном, куповали ратни профитери јер су била јефтина, а нису знали шта ће са тим фирмама, објашњава Савић.
Он наводи да су начин рада и технологије много савременије, па и предузећа која су опстала након приватизације морају смањивати број радника и прилагођавати се новим захтјевима тржишта.
У регионалном синдикату су сагласни да се стечајеви покрећу касно, кад су дуговања много виша од имовине предузећа.
– Скоро ниједна фима у Херцеговини након стечаја није обновила производњу. Стечајна маса је толико обезвријеђена, а дуговања увелико премашују вриједност предузећа да не постоји „чаробни штапић“, нити стечајни управник који у таквој ситуацији може нешто покренути, каже Драган Симовић, извршни секретар Регионалног синдикалног центра Требиње.
Према посљедњим информацијама, предузеће „Никола Тесла“ још није уплатило новац за нови погон требињског „Новотекса“, а стечајни управник Лазар Ђурђевић очекује да ће то бити послије првомајских празника и да ће се испоштовати рок од два мјесеца од продаје „Новотекса“.

Извор: Радио Требиње / Д.Ч.


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар