НЕКАД КАД ЗАПЕПЕЛИ ВАЗДУХ, МОЖДА ЈЕ ЧИЧА: Годишњица од убиства генерала Драже Михаиловића

  • Некад кад запепели ваздух… Јасно разазнам у њему Светога Саву. Ал’ некад се деси да нека друга трунчица пепела падне ми на главу. И не знам која је те трунчице прича, али застанем и помислим – можда је Чича

 

На данашњи дан десила су се два трагична догађаја која су имала тешке последице по судбину српског народа – 1918. године комунисти су звјерски ликвидирали руску царску породицу Романових, а 1946. од исте руке страдао је и вођа српског антифашистичког покрета Драгољуб Дража Михаиловић.

1946. године зверски је ликвидиран генерал Драгољуб Дража Михаиловић, послије монтираног процеса владајуће Комунистичке партије Југославије.

„Некад кад запепели ваздух… Јасно разазнам у њему Светога Саву. Ал’ некад се деси да нека друга трунчица пепела падне ми на главу. И не знам која је те трунчице прича, али застанем и помислим – можда је Чича“, записао је данас на свом фб профилу Марко Ковачевић.

Михаиловић је био армијски генерал и начелник штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини.

Послије Априлског рата, Михаиловић је одбио да призна капитулацију југословенске војске и склонио се на Равну гору, гдје је основао покрет отпора против окупатора.

Након Другог светског рата нове комунистичке власти су га ухапсиле, осудиле на смрт и послије стријељања сахраниле на тајном мјесту.

Михаиловић је један од најодликованијих официра у историји модерне српске државе, а последње одликовање му је додијелио постхумно амерички предсједник Хари Труман марта 1948. године.

Одликовао га је орденом Легија за заслуге првог степена због организовања и вођења веома важних снага отпора против непријатеља у окупираној Југославији, спасавању америчких авијатичара оборених над Југославијом, доприносу савезничкој ствари и помоћи у коначној побједи давезника у Другом свјетском рату.

www.in4s.net

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар