Неће бити сјече: Платани остају симбол Требиња!


  • Неће бити сјече чувених требињских платана, већ ће се орезати и уклонити суве гране ради безбједности грађана, а онда ће се прегледати најсавременијим методама и одредити мјере да се што више продужи њихов животни вијек, закључили су њемачки и београдски стручњаци након данашњег прегледа шеснаест требињских горостаса у центру града.

platani

Стручни тим њемачке фирме „Нинбершка њега стабала“ и Градског зеленила из Београда ће у наредних неколико дана одрадити визуелне и унутрашње прегледе, попут такозваних арборадикса, томографа, резистографа, након чега слиједи орезивање и уклањање сувих и трулих грана.

„У уторак, након свих прегледа, слиједи пулинг тест којим се врши симулација на ударе вјетра“, каже Мирјана Ратковић, начелник Одјељења за стамбено комуналне послове Града Требиња.

Бодо Зигерт, познати њемачки и европски стручњак и судски вјештак за његу стабала, каже да је први задатак већ јутрос започео са реализацијом – да се процијени виталност платана и одреде мјере његе и санације, како би се осигурала сигурност људи испод крошања.

Овдје је проблем што платани расту у једном склопу и крошњају се према ван због тражења свјетлости, па је наш главни задатак да задржимо њихов природни облик, али да при томе водимо бригу о безбједности за људе и околину“, каже Зигерт.

Он даље објашњава да је сљедећи корак постављање инструмената који ће утврдити дрвну структуру стабала изнутра и одредити даљи третман.

Главни инжењер београдског Јавног комуналног предузећа за одржавање зелених површина Љубомир Попара прецизира да се већ идуће седмице приступа резистографском и свим осталим унутрашњим прегледима стабала, гдје ће оно што је безбједно остати у стању у каквом јесте, док ће сумњиви дијелови стабала ићи под контролу симулирања удара вјетра, гдје ће се ако буде потребно крошња прориједити или спустити да би стабла била стабилнија.

„Тамо где буде потребно да се стабла додатно обезбеде,  увезаћемо крошње, које се, за разлику од некадашњих крутих везова, данас везују еластичним ужадима носивости од неколико десетина тона“, каже Попара.

Тим Бода Зигерта је прије неколико година радила и на платанима у Трстеном код Дубровника и поново су их недавно прегледали.

Платани у Трстеном су, међутим, стари по 450 година, док старост требињских досеже „тек“ 120 година, али наши нису имали адеквану његу…

АУТОР, ИЗВОР И ФОТО: Сарансак


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар