• У Епархијском дому у Требињу представљена је збирка поезије „Неба ми дајте“, књижевни првјенац Анжелике Николине Кучинар из Невесиња.

Требињској публици ауторка се представила пјесама о отаџбини, о љубави, оцу, мајци и родном крају. Збирка је настала прије двије године и садржи 80 пјесама, које су написане у слободном стилу и стиху.

Сва поезија је из срца и све је лично.

„Сваки пут кад пишем или говорим своје стихове, један дио мене умире и рађа се. То је као кад се човјек оголи. Физички бити го је много лакше него оголити своју душу, кад људи знају гдје сте слаби и колико сте слаби“, каже Анжелика и додаје да и саму себе упознаје кроз своју поезију која, како каже, зна да буде и крвава.

Она је истакла да у животу увијек иде срцем, па иако је то понекад, можда, погрешно.

„Вјерује у то да Бог види људска срца. У љубавној поезији сам испуњена као жена, па ми је то лако написати, али нешто што је историјско, као страдање српско0г народа, то је нешто најболније за писати“, додала је Анжелика, наводећи да често сама себе изненади, након што по три мјесеца ћути и онда јој, како каже, драги Бог да чудну промисао да пише као да је све то доживјела.

Анжелика каже да је њена поезија искрена и да сваки пут кад говори стихове својих пјесама из ње излазе емоције, као и да је веома срећна ако у било ком човјеку бар нешто позитивно пробуди.

„Жена је стуб и треба бити оличење мајчинства и женствености, али и борац. С друге стране, мушкарац се под животом и под ударцима живота ломи или остане усправан, а жена се савије и враћа се у првобитан положај или тако савијена иде у живот“, наводи Анжелика.

Са 12 година почела је писати у Невесињу које доста страдало у протеклом рату.

„Расла сам кад се борило за голи живот и дијете које расте на начин на који је расла вјероватно научи да цијени неке друге ствари у животу“, додаје она.

Као што је Робин Худ отимао од богатих и давао сиромашним, тако би, каже Анжелика, и она – као савремени Робин Худ отимала осмијех који се шири небеским плаветнилом и уз то јебесплатан, и дијелила га цијелом свијету.

О поезији Анжелике Николине Кучинар говорио је пјесник Велибор Шиповац који је истакао да се стиче неодољив утисак да пјесникиња пјева у име свих нас којима основа живота лежи на узвишеном и духовном.

Промоцију књиже приредио је Градски одбор Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Требиње уз подршку библиотеке Епархијског дома.

ПРОСТО ВАМ БИЛО
Просто вам било вукови гладни
са људским и звјерским срцем!
Просто вам било извора и жита
и набреклих јабука и модрих шљива!
Просто вам било рањених груди
и дјевојачких суза
и згажених њива
и покошених ливада!
Просто вам било хљеба крвљу и сузама оквашеног
и гутљаја воде из старачких рука!
Просто вам било!
И ево ја праштам сву муку што мој народ због вас претрпи
Али вам никако опростити не могу
образа дјевојачког и плача недужних чеда
и иконе спаљене на огњишту угаслом!
А знам да Господ вас гледа
кад крваве трагове остависте на земљи предака мојих.
Просто вам било јама и рупа
и хиљаде срца што ваша рука ишчупа!
Али како опростити могу
злобу ваших црних изгубљених душа!
Ја ћу сад заћутати
јер Господ мој-
Он види
Он зна

Извор: Ж.К./ТребињеЛиве