НАЈВЕЋЕ ЧУДО ХРИШЋАНСТВА:  Зашто само православнима силази Свети огањ (ВИДЕО)


  • Благодатни огањ који се призива сваке године на Светом Гробу у Јерусалиму на Велику суботу, искључиво на православни Васкрс, једно је од највећих, ако не и највеће чудо хришћанства. Чудо, које се јавља једино на призив православног патријарха.

sveti-oganj1

Овај чудесан догађај о којем сведоче бројни ходочасници који одлазе у Свету земљу, дешава се сваке године без изузетка, на дан који пада између Великог петка, када је Исус Христ умро распет на крсту, и Васкрса који пада у недељу. На Велику суботу је тело Исуса Христа лежало положено у Гробу у Кувуклији и то је дан који је свет провео без живог Господа.

На том месту је сада капела Христовог гроба која се налази унутар Васкресењског храма у Јерусалиму. И ту се сваке године понавља једно од највећих чуда. Током служења и молитве православног патријарха, на Светом Гробу, у Кувуклији, силази Благодатни огањ који на чудесан начин пали свеће, најпре православном патријарху, а потом и остали верницима.

Кад је Огањ предухитрио митрополита
О Благодатном огњу постоје записи још из 4. века нове ере, а потом следе и други. Један од најзанимљивијих је свакако запис из мемоара ходочаснице из 19. века Варваре Брин де-Сент Иполит, која сведочи о појави Благотадног огња на Велику суботу 1859. године. Тада се чудо догодило и пре него што је тадашњи православни митрополит Мелетије из Петре уопште ступио у храм! Ево шта она пише:

„Био је веома омршао и убледео, али је израз његовог лица зато био пријатнији и одликовао се необичним спокојем. Посматрао ме пажљиво и продорно и, погађајући моју потпуну убеђеност у знамење Божје благодати, рекао: ‘Овога пута благодат је већ била сишла на Гроб Спаситељев када сам ушао у Кувуклију; јасно је: ви сте се сви тако усрдно молили да је Бог услишио ваше молитве. Дешавало се да се дуго молим са сузама, а да огањ не силази с небеса до два часа. Овога пута сам га угледао чим су се за мном затворила врата… Кад сам изашао, био сам као слеп, ништа нисам видео’, одговарао је. ‘И да ме нису придржавали, пао бих!'“

Строге контроле и претрес патријарха
И мада поједини скептици сматрају да је паљење ватре на Христовом гробу само трик, за призив Светог огња постоје претходне ригорозне провере и мере које се спроводе сваке године. Како би била отклоњена свака сумња, све се одвија под строгом контролом цивилних власти. Још на Велики Петак, сва кандила и све ватре у овом храму су погашени. Храм је под контролом полиције. Потом се просторија Христовог гроба темељно прегледа, а врата Кувуклије се запечате, како нико не би могао ући.

Самог патријарха претресају од главе до пете, како би се установило да ли поседује ишта запаљиво код себе. Тек потом се скида печат са улаза у Гроб Господњи и патријарх може да уђе да обави службу призивања благодатног огња.

Претходно, литија коју води јерусалимски патријарх завршава око 14.00 часова по локалном времену и колона пристиже ка Кувуклији. Патријарх се разодева и остаје само у стихару, дугачкој и широкој хаљини, која подсећа на дугачку кошуљу и направљена је од белог и шареног материјала. Са 33 свеће, према броју Христових година, патријарх улази ка Гробу и почиње предану молитву. А онда следи чудо. Појављује се Благодатни огањ који током првих 33 минута не пали и не пече. Тек после тога, ватра постаје уобичајена, материјална.

Ходочасници сведоче да се свеће упале „саме од себе“, некад после пола сата или сат времена молитве, а некад је потребно и више сати, али резултат никад не изостане. Свеће испред патријарха се увек упале и за неколико минута читав храм је испуњен бело-плавичастим сјајем. Овај пламен осветљава и просторију и срца људи и никога не пече.

Читав догађај обезбеђују органи реда Израела, јер кад православни патријарх и свештенство проносе запаљене свеће, настаје комешање људи који желе да приме Благодатни огањ на своје свеће које држе у рукама. Присутни верници се радују сишавшој благодати, осећајући невидљиво присуство Исуса Христа.

Богослужењу на Велику Суботу и призиву Благодатног огња заједно служе Православна црква у Јерусалиму, Српска православна црква и Јерменска апостолска црква. Богослужењу присуствују и свештеници Коптске и Сиријске православне цркве и представници фрањевачког реда Римокатоличке цркве.

Постоје забележне приче о два случаја када су друге цркве покушале да „преотму“ призив Благодатног огња, али без успеха.

Папа се без успеха молио дан и ноћ
Када су крсташи ослободили Свети гроб од Арапа 1099. године, отерали су православно свештенство и по први пут дали папи да са кардиналима обави обред призива Благодатног огња. Католичко свештенство се молило цео дан и ноћ и молитва је већ отишла у други дан, али резултата није било.

Већ је било јутро, дан Ускрснућа Христовог, народ се причестио и разишао. Цар, који је чекао силазак Благодатног огња, био је незадовољан и тражио да се позове православни патријарх Јоаникије.

Довели су га са седам других свештеника који су били заточени у манастиру Светог Саве освећеног. Цар га је упитао зашто Огањ не силази, а Јоаникије је одговорио: „Ако се није појавио, није воља Божја. Ми не знамо зашто није сишао Благодатни огањ“.

„Оци, да ли ће вама сићи Благодатни Огањ“, упитао је цар?

„Ми верујемо да ће доћи, јер је увек долазио“, казао је Јоаникије.

Цар нареди да православни патријарх и његових седам свештеника обаве обред. Било је девет сати ујутро, и патријарх је ушао код Гроба Господњег и отпочео службу. Чим је започео молитву речима „Воскресеније твоје Христе…“, сва кандила се сама упалише, а патријарх је Благодатни огањ предао цару.

„Чак и ако Латинско царство опстане, на Гробу Господњем нека остану православни, јер само њима силази Свети огањ“, рекао је тада цар.

Јерменски покушај „отимања“ Огња
Други покушај се догодио 1579. године када је Јерменска апостолска православна црква покушала да „преотме“ паљење Благодатног огња. Јерменска црква, иако православна, не потпада под Васељенску патријаршију јер се разликује по црквеној доктрини, па тако Јермени припадају монофизитима.

Они су на Велику Суботу, на дан светковине Светог Огња, потплатили турске чиновнике да не дозволе улазак јерусалимском патријарху у Цркву Светог Гроба, како би Благодатни огањ призвао јерменски патријах Хованес Први. Он је започео призив Светог огња, али без успеха. Како није могао унутра, јерусалимски патријарх Софроније Други почео је за то време да се моли напољу и после извесног времена Благодатни Огањ се „спустио“ кроз стуб улазних врата храма. Стуб је пукао, а ватра из њега је запалила свежањ свећа у рукама патријарха.

 

Извор: Србија Данас


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар