Најевропљани живе на Балкану и зову се Срби

Најевропљани живе на Балкану и зову се Срби

  • Прапоријекло Срба одувијек је било предмет различитих интерпретација. Званична историја каже да су Срби стигли на Балкан у словенским сеобама у 6. и 7. вијеку. Псеудоисторичари ово одбацују као лажну конструкцију “бечко-берлинске” школе и наводе да су Срби на овим просторима од памтивијека. Рјешење ове дубоке подјеле коначно је на видику. Захваљујући генетичким истраживањима данас је постало извјесно да су се у Србима сјединили и словенски и старосједилачки гени.

Јовица Кртинић, један од оснивача Српског ДНК пројекта, прецизира да су код Срба нарочито присутне двије подгране хаплогрупе I – хаплогрупа I2а и хаплогрупа I1.

– Најучесталија код Срба је хаплогрупа I2а – подграна Y-3120, која је на целом српском штокавском простору присутна са изнад 30 одсто, а у појединим подручјима (Херцеговина) иде и до 50 одсто. За ову хаплогрупу дуго се веровало да је староседелачка, а није било мало оних који су је доводили у везу са Илирима. Међутим, показало се да су код Срба присутне веома младе подгране гране хаплогрупе I2 Y-3120 (старости од 1.850 до 2.300 година), које своје исходиште имају у епицентру словенског света – на тромеђи Пољске, Белорусије и Украјине. Захваљујући овом открићу, које значајан део Срба доводи у везу са осталим словенским народима, добили смо потврду да је сеобе Словена сасвим сигурно било – наводи Кртинић и додаје да се овај закључак додатно учвршћује чињеницом да је код Срба забиљежено и око 15 одсто хаплогрупе Р1а, која се сматра типично словенском.

Друга веома заступљена протоевропска грана је I1, које код Срба има близу 10 одсто.

– Присуство ове хаплогрупе код Срба може се објаснити оним што знамо из историје Балкана – провале Гота од 3. до 5. века нове ере, као и освајачки поход Нормана с краја 11. века оставили су несумњив траг. Нарочито је занимљиво присуство норманске подгране хаплогрупе I1 (подграна I1 P109), коју има близу четири одсто досад тестираних, а која се нарочито препознаје као обележје српског старохерцеговачког племена Дробњаци – наводи Кртинић.

Ова чињеница додатно је потврђена првим археогенетским подухватом који је Српски ДНК пројекат организовао у сарадњи са београдским Биолошким факултетом и Музејом Херцеговине из Требиња. На средњовековној некрополи стећака у месту Церница код Гацка истраживан је стећак на којем стоји натпис “Асе лежи кнез Никола Рашковић Дробњак”, а који се налази непосредно уз темеље цркве за коју се, према изворима, тврди да ју је подигла Јелена Лазаревић, кћи кнеза Лазара и жена херцеговачког владара Сандаља Хранића.

– Археолошки тим Музеја Херцеговине пронашао је испод стећка више скелета, а доцнијом антрополошком анализом утврђено је да се ради о скелетима најмање шест одраслих мушких особа, једног женског, једног трогодишњег детета, а нађени су и остаци новорођенчета. Колеге са Биолошког факултета недавно су успеле да добију и прве резултате генетичких анализа, којима је потврђено да је један од скелета носилац хаплогрупе I1, и то управо оне “норманске”, својствене племену Дробњаци. Међутим, оно што је све изненадило било је откриће Дробњацима несродне генетичке хаплогрупе Н2 код два скелета – наводи Кртинић и додаје да ће у наредним мјесецима бити рађене додатне генетичке анализе ових скелета, који су старији од 500 година.

Иначе, поменута хаплогрупа N2 представља једну од тренутно већих недоумица – на који начин је доспјела на наше просторе. Она је својствена за старохерцеговачка племена Бањани и Пивљани, а могла је доћи у неком периоду са Далеког истока.

– Оно што је карактеристично за досад утврђене носиоце ове хаплогрупе код Срба јесте да им је заједнички предак живео пре 700-800 година, што може да упути на закључак да су потекли од појединца који се у том периоду појавио на нашим просторима – констатује Кртинић.

За генетичку слику Срба нарочито је важно значајно присуство хаплогрупе Е, коју има око 15 одсто досад тестираних Срба, а карактеристична је за велика српска племена Васојевиће, Куче и Бјелопавлиће.

– Носиоци хаплогрупе Е потомци су људи који су у овом делу Европе били хиљадама година и свакако представљају предсловенско становништво. Нарочито је занимљиво значајно присуство ове хаплогрупе код Срба са Косова и Метохије, код којих смо у недавном великом истраживању на више од 400 испитаника установили да је заступљена са око 23 одсто. Познато је да Албанци такође имају висок постотак ове хаплогрупе – око 30 одсто – и због тога је често својатају као “албанску”. Међутим, управо значајно присуство хаплогупе Е и код Срба и код Бугара, Грка, Црногораца, намеће закључак да је реч о хаплогрупи која се у дугом историјском процесу придруживала овом или оном балканском народу – наводи Кртинић и посебно истиче да је видљиво да се у случају српских и албанских носилаца ове хаплогрупе види огроман јаз, тј. да припадају подгранама које су одвојене прије више хиљада година.

Осим наведених хаплогрупа, код Срба су пронађене и различите друге хаплогрупе (G2а, Ј1, Ј2а, Ј2b, L, Р1б, Т, Q) које упућују на утицаје различитих миграција и освајачких похода. Међутим, упркос увријеженом мишљењу да је код Срба, због дугог периода под Турцима, значајно присуство генетике својствене овом народу, генетичка истраживања су показала да то није случај.

– Присуство генетичких хаплогрупа које се данас могу пронаћи у Анадолији код досад тестираних Срба практично не постоји – констатује Кртинић.

Породично поријекло занима и посланика у Народној скупштини Републике Српске Срђана Мазалицу.

– Још од основне школе ме занимала историја, али не само историја владара и ратова, већ и становништва и миграција. Могу ли постојати странице историје које ћемо сами исписати? Занимало ме и моје поријекло. Словени, Илири, Трачани, Келти… Гдје су били моји преци у свим тим периодима које смо учили у школи? Гдје су живјели моји преци прије него што су дошли у родно село мог оца и прије него што су се почели презивати Мазалица. Колико је слава Јовањдан присутна у мојој мушкој лози. Одговоре на сва та питања може дати генетичка генеалогија. И што је најважније, одговори су егзактни – каже Мазалица.

Стара Херцеговина

Српски ДНК пројекат организовао је са Биолошким факултетом у Београду велико истраживање Срба старе Херцеговине, којим је обухваћено близу 500 испитаника. Резултати су показали да  код Херцеговаца доминирају словенске хаплогрупе I2 и Р1а, а уз њих је забиљежено још девет хаплогрупа.

– Значај овог истраживања превазилази оквире регионалног. Резултати су показали да је највећи број Крајишника пореклом из Херцеговине, а сличан случај је са становништвом леве и десне обале Дрине, све до срца Шумадије – каже Јовица Кртинић и најављује да ће студија о генетичком поријеклу Срба старе Херцеговине бити објављена на прољеће 2020. године.

У добијању одговора, додаје, можете имати више или мање успјеха. Зависи од тога колико су ваши преци у средњем вијеку имали мушких потомака.

– Са великим родовима несловенског поријекла иде лако: N2 P189.2 Бањани-Пивљани, Ј2b М205 Кричи, I1 P109 Дробњаци, Ј1 PF7263 Влаховићи. Али кад сте словенског поријекла као ја и више од 50 одсто Срба, и славите честу славу као Јовањдан, или Ђурђевдан, или Никољдан, онда иде теже. Јер се етногенеза Словена десила релативно скоро (200. п.н.е. – 200. н.е.), словенске подгране хаплогрупа су младе, а за кратко вријеме имале су наглу демографску експанзију. Сви смо блиско међусобно патрилинеарно повезани и 2.000 година је недовољно да се на ипсилон хромозому десе крупне промјене, поготово ако су преци који су живјели након Христа имали хиљаде мушких потомака за неколико вијекова – указује Мазалица.

Он се тестирао како би што детаљније сазнао своје поријекло.

– Припадам подграни I2 PH908 којој припада 30 одсто Срба, а наш заједнички предак је живио прије само 1.800 година. Вјероватно се ради о племену Срба. Детаљнијим тестирањем сам открио да припадам дубљој подграни FT16449, као и Целоусов из Русије, Скупњевски из Пољске, Болсингер из Њемачке, Срби Тутњевић из Дервенте, Бакић из Градишке, Пејовић из Комана (Подгорица), али и Буњевци (Срби католици), Рукавине и Драгичевићи из Лике. Са Србином Гојковићем из Дарувара дијелим заједничког претка који је живио прије само 800-900 година – испричао је Мазалица.

Истраживање, каже, наставља даље, како би профилисао нови генетски род и реконструисао правце миграција својих предака, што је са словенским хаплогрупама углавном тешко.

Истраживањем породичног поријекла бави се и историчар др Бошко Бранковић.

– Моје интересовање било је усмјерено на провјеру вјеродостојности предања које је свештеник Петар Рађеновић забиљежио почетком 20. вијека о поријеклу Бранковића у селу Крња Јела код Босанског Петровца. Историјска наука не побија његово предање када је ријеч о миграционим кретањима, већ потврђује. Међутим, када је ријеч о самом презимену и његовом настанку, тј. да су Бранковићи крвно везани за Родиће из Дрвара, јер је један од браће Родић, Бранко, побјегао од Турака и промијенио презиме у Бранковић, на основу ДНК тестирања показало се као тачно – рекао је Бранковић.

Самим тим, каже, нема сумње да је Рађеновић забиљежио исправно предање, односно да се предање о настанку презимена Бранковић у Крњој Јели од 18. преко 19. и 20. вијека, па до данас, у 21. вијеку, изворно очувало.

Александар Глишић/ Глас Српске

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Pingback: Најевропљани живе на Балкану и зову се Срби | Магацин

  2. Pingback: Најевропљани живе на Балкану и зову се Срби | Патриот

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина