НАДЕЖДА ЈЕ СРБИЈА: 104 године од рођења велике српске хероине

НАДЕЖДА ЈЕ СРБИЈА: 104 године од рођења велике српске хероине

  • У Београду одата пошта и час дивљења хероини Првог свјетског рата, великој српској кћери и родољупки, Надежди Петровић.


Памтећи 104. годишњицу њене жртвене смрти за Српство и Србију, потомци ратника и добровољаца Српске војске у Великом рату положили су вијенце и поклонили се племенитом лику уклесаном у бијели мермер са шумадијског Вјенчаца.

3. априла 1915. године, у 20 часова, узлетјела је као бијела голубица душа велике Српкиње, академске сликарке, ратне болничарке, ослободитељке светог Косова, из најстарије српске касарне по имену „Војвода Мишић“, у Ваљеву.

Као ратна болничарка Надежда Петровић се заразила пјегавим тифусом његујући српску ратничку младост која листом умираше те године. Толико је српских војника умрло 1915. у Ваљеву да бјеше понестало гробних мјеста, па су сахрањивани у масовне гробнице на оближњем брду.

Савез удружења српских ратника 1912.-1920., на челу са пуковником Љубомиром Марковићем,  положио је вијенце славе и одржао историјско-поетски час у старом Дворском парку, преко пута Скупштине Србије, а гдје се налази лијеп и достојан споменик велике кћери великог народа.

Споменик Надежди Петровић, поклон је Главном граду града Аранђеловца, а откривен је 1989. године у старом Дворском парку поводом Деветог самита несврстаних земаља у Београду.
Споменик је рад Ангелине Гаталице.

Слава онима који умираше за славу Србије!

НАДЕЖДА

Народ и војска Ваљеву газе,
Запрега вуче топове, жита,
Висови пусти ко да на њих пазе,
А једна жена зачељем хита.

Тамна пелерина и војничка капа,
Штафелај, торба, завежљај мали,
Застане, па стиже конвој што клапа,
Београд гледа и сузама жали.

Позлаћена круна, на реверу знамен,
Очи ко мора, узбуркана, љута,
С Колубаре вјетар ковитла јој прамен,
А Србија цијела у беспућу лута.

Док покрај друма плаче српска мати,
И вели, кћери дочекати нећу,
Васкрса тражи па Србији врати,
А слава теби, ја под земљом рећу!

О мила, драга, Србија је вјера,
Надежда света, моје име вели,
Морамо назад јер нас туђин тјера,
Ето нас напријед јер нас Српство жели!

 

Горан Лучић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина