Мостарска радост или туга

Мостарска радост или туга

  •   Од усхићења до разочарења, у једноме дану или тренутку. Данас нам моћна информатичка технологија и интернет, са ФБ и другим медијским информативним облицима, омогућавају брзе и садржајно бројне информације. На страници ФБ данас читам и гледам ова два прилога.

Capture
Управо данас, за мене посебан дан,  као грађанина српске националности на велики хришћански празник Ђурђевдан, емотивно и сјетно је сјећање на младалачке  дане. Била је ово слава мојих вољених, тетке и тетка, који су мене и моју браћу и сестре одгојили, без наших родитеља.
У нашој кући, на Вратнику уз Јајце касарну, овога дана би било много пријатеља и родбине, а посебна драж је била у редовној посјети и бројних наших комшија. У нашој великој авлији бивало је изобиље јоргована, а преко тараба и код првог комшије су израстале бројне разнобојне руже. Управо у временима овог празника, цвјетали би  издашно и једно и друго, радо би их  брали и са букетима јоргована и шарених ружа украшавали  просторије куће. Угодни и јаки мириси, посебно јоргована, одисао би у цијелој кући. Такав мирис јоргована и данас се осјећа у мојој души. Јасно, уз  обилату и разнолику трпезу и мирисима баклава, хурмашица, сарме, разних пита и свега другог  што би се налазило на услузи, чинило би свеукупни пријатни и незаборавни  празнични  догађај.
Били су то лијепи дани и период  незаборавног  заједништва и суживота са својим ближњим и са својим драгим комшијама, као рођенима.
Дакле, све нам је то тако прохујало као вихор, али су мириси јоргована и разнобојних ружа из наших авлија остали трајно у мени присутни, као и они дивни и непоновљиви комшијски односи и наше заједништво, у радости и у тузи.
Управо ме је данас и ова слика светог Ђорђа, на страницама ФБ-а асоцира на те лијепе моје младалачке дане, што ме и радује у сваком погледу, јер у мени чува та пријатна и незаборавна сјећања.
Управо данас, на истој страници ФБ-а испод слике св. Ђорђа, појављује се и плакат садржаја и изгледа као на слици, што ме одмах признајем веома узнемирило и непријатне емоције узбудило ..Наиме, предметна Трибина на тему будућности односа Бошњака и Хрвата и то баш у Мостару.
Свакако је више разлога за моје негодовање, уз претходна пријатна присјећања и доживљени тренуци незаборавних  међусобних добрих односа са својим комшијама, ова тема ме је вратила у злокобне дане и тренутке од 09.маја 1993 године, када су управо сусједи ударили крвнички на своје комшије и чинили су са њима што су чинили и врапцима на гранама знано, да не бих понављао, са жаљењем и тужним подсјећањем, без мјеста у чиповима мога одгоја, васпитања и поимања добрих  односа. Остаје ми заиста само питање, да ли је то могуће, да се тако нешто дешавало и то баш у нашем, некада лијепом граду Мостару, кога је управо красила та мултиетничност, мјешовити бракови и нормални суживот у сваком домену заједничког  суживота.
Ето, очекујем на овој Трибини и нешто сазнати о тим разлозима и узроцима дешавања што се десило и каква нам је будућност тих односа.
Међутим, уз поштовање према организаторима Трибине и њиховим академским званичницима тј. професорима Универзитета, са жаљењем морам да констатујем, да је управо ријеч о Мостару и свему овоме што се дешавало у Мостару, ипак недостају интелектуалци Мостара који су непосредно и све доживљавали и осјећали на својој кожи, да они о томе проговоре. Много их је, од којих су неки, без претензија спомињања имена, који су требали и морали наћи мјеста, као учесници и медијатори ове Трибине. Велики је то пропуст самог организатора, колика је и храброст, уз поштовање личности, учесника да говоре на ову тему управо грађанима Мостара.
Друго питање, веома интересантно које се намеће, али је рецидив накарадних наших политикантских и свакодневних односа, опет када је Мостар у питању, али видимо да се понавља и код интелектуалаца, да се конкретно на овој Трибини говори само о Бошњацима и Хрватима, али трећег народа тј. мојих сународњака Срба, нигдје нема, као да и они не живе заједно у овој нам заједничкој друштвеној заједници, у граду Мостару.. Питам се нормално, да ли је то могуће и докле ће се то дешавати, јер нама  селамета и стабилности нашег заједништва и суживота у овом граду неће никада бити без повратка некадашњих равноправних односа свих народа и грађана Мостара, што је била и наша љепота и украс суживота у свим нашим заједничким доменима.
Ево, управо очекујем на овој Трибини и одговор и на ово моје питање и недоумице које нас прате у континуитету и око рјешења статуса овог града.
У сваком случају, ово су озбиљна питања и за сваког организатора оваквих и сличних Трибина или уредника појединих телевизијских емисија, у професионалном, стручном и озбиљном приступу организовања и  садржаја емисија и њихових актера.

 Мр Милан Јовичић
Извор: Слободна Херцеговина

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина