ШТАМПАНА У ЦГ, ПРОМОВИСАНА У МАТИЦИ СРПСКОЈ: Mонографија „Апотеоза српским гуслама“


  • Несвакидашња монографија „Апотеоза српским гуслама“, аутора етномузиколога,новинара и књижевника Дејана Томића,чији је издавач Књижевна задруга Српског народног вијећа из Подгорице, представљена је јавности у Матици српској у Новом Саду 13.априла.

Дејан Томић,аутор Монографије о гуслама

Монографија је 17-а књига  овог плодног ствараоца, а друга Томићева књига о овом древном инструменту,након такође запаженог дјела „Гусле у стиховима српских пјесника“. Монографија је припређена по принципу алманаха,дакле на начин некадашњих књига за народ, којом је ,како рече аутор, желео да укаже на свеприсутност овог једноставног,али изузетно значајаног музичког инструмента за српски народ.

Наслова страна Монографије

У Монографији се објављени бројни записи о гуслама и гусларима у свим крајевима где живе или су живјели Срби.Уз то,објављени су и текстови 60 страних историчара,књижевника, путописаца и музиколога о значају и карактеру гусларске народне умјетности.Посебна  вриједност књиге су реподукције слика Анастаса Јовановића,Катарине Ивановић,Паје Јовановића,Уроша Предића,Надежде Петровић и других сликара.Представљени су и портрети гуслара,како оних најпознатијих, тако и оних незаслужено скрајнутих.

Добродошлица-погача са гуслама

Говорећи на промоцији, као рецензент монографије, академик проф.др Љубомир Зуковић је истакао да су „сјај и љепота гусала у ствари љепота наше народне поезије,којој готово да нема премца у Европи. Њој се  нису дивили само браћа Грим ,Гете, Адам Мицкијевич, Пушкин и други великани 19.вијека,нашој народној поезији се диве и данас“.

У име домаћина предсједник Матице српске проф. др Драган Станић је  истакао: „Гусле нас одређују на много начина,а онај ко у нашем народу не уме да ослушне шта гуслар поручује-с њим нешто није у реду…“

Гуслар Војин Радојичић,од Невесиња,од Херцеговине

На промоцији су говорили и др Момчило Вуксановић,предсједник Српског националног савјета у Црној Гори,књижевник и директор „Бранковог кола“ Ненад Грујичић, конзерватор у Галерији Матице српске Данило Вуксановић,док је одломке о историјату ове традиционалног стваралаштва говорио глумац Српског народног позоришта из Новог Сада Миодраг Петровић.

Уз клавирску пратњу проф.Маје Грујић, вокални солиста Миодраг-Мишо Близанац је извео пјесму Бранка Радичевића „Гусле моје,овамо те мало, /амо и ти, танано гудало“,потврђујући, с правом,зашто гусле називају и „српска осма умјетност“.

Беседа академика Љубомира Зуковића

Наравно „јуначки разговор“ и „предикаоницу родољубља“ уз струне и гудало достојно су представили,како и приличи познатим гусларима, Петар Мишовић и Војин Радојичић.

На промоцији се чуо податак да су гусле на УНЕСКО-вој листи међу 27 елемената српске духовне баштине. Сада нам требају гусле  на репрезентативној листи светске културне баштине УНЕСКА, с обзиром да се Хрватска,Албанија и Црна Гора спремају да номинују овај инструмент као препознатљиви дио баштине ових народа и земља,као што су Хрвати већ урадили са гангом,бећарцем,Сињском алком…

И поред небриге државних институција, првенствено матице Србије, и ова монографија потврђује да

„То никаква није загонетка, него гусле,српска петстољетка“.

Поред промоције у Матици српској,“Апотеоза српским гуслама“ је представљена и на Салону књиге на новоосадском Сајму од 12-17.априла.

 

                                                                                          текст: Миливоје Бештић
Извор: Слободна Херцеговина

 

 

 


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар