ГЛЕДАЈ И НАГЛЕДАЈ СЕ ЗЕМЉЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Како су млади Херцеговци у Новом Саду направили хит-представу (ФОТО)

  • Млади из Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији су новосадској публици 06.12.2018. године приредили вече за памћење. У питању је Културно вече младих под називом “Гледај и нагледај се земље Херцеговине“. И стварно публика, њих нешто више од 350 колико их је било и око 12 000 који су путем друштвених мрежа пратили, је имала шта да види.

 

У богатом Програму рада Комисије за рад са младима посебно мјесто заузимају и културне активности.

Бојам Миленић каже да је иосновна жеља била да се културно вече у коме ће учествовати млади, оно “класично“ вече мало гусала, мало приче и мало пјесме.

– Међутим,  такве вечери организују бројна Удружења зато смо се ми ипак одлучили да направимо једну представу једно старо Херцеговачко сијело на које ће доћи путници намјерници и испросити ђевојку. Пера се латила Јелена Радмиловић, а онда и Марко Никчевић а онда и сви остали и тако је настао сценарио представе који се касније дорађивао и кориговао-истиче Миленић.

Оне је испричао како су млади приликом заједничке шетње обронцима Фрушке горе,  у разговору који је највише водио Ведран Вукајловић схватили колико постоји старих ријечи и израза у Херцеговини који се данас слабо или скоро никако не користе. Управо ти изрази су се нашли у овом сценарију.

 -Дошао је потом ред на тражење учесника представе, на бројне пробе које су обиловале смјехом и позитивном енергијом младих талентованих људи. А када је дошао ред на представу, иако смо сви уложили велики труд уз још веће одрицање, били смо јако узбуђени и сви су једва чекали да почне и да видимо колико то људе занима и колико ће их доћи на представу-  прича Миленић и додаје да је посјета била изнад свих очекивања.

– Амфитеатар који прима 250 људи постао тјесан, па напуни се и балкон, почеше људи да сједају по степеницама и поду, да стоје са стране а сцена се почела сужавати. Било је и оних који нису могли да уђу у салу.

btr

На самом почетку испред младих све присутне је поздравио Бојан Миленић који је уз Херцеговачки поздрав “добар вече“ најавио програм представе уз извињене свима што нисмо за ову прилику изабрали већу салу али “Ђе чељад нису бијесна ни кућа није тјесна“.

Јованка Иванишевић је надахнуто говорила стихове Гледај и нагледај се земље Херцеговине по којима и сама представа носи име.

Затим на сцену ступају Богдан Шиник у улози ђеда и Миљана Иванишевић у улози унуке који воде дијалог са темом данашњице. Унука долази из школе расијана јер је заљубљена а ђед се распитује ко је момак, из чијих кућа, од којих је…

Тијана Бабић је надахнуто казивала пјесму о гуслама и на тај начин измамила салву аплауза препуне сале.

Централни дио представе представља сијело које се одиграва око огњишта на коме се налазе стари предмети који су се некад користили у свакодневном животу а које су нам уступиле породице Опачић и Лаловић на чему им се срдачно захваљујемо. Сцену су красили бурило, стап, сач, маша, шкип, гусле, вунене чарапе, домаћи хљеб…

Током представе домаћин са својом породицом дочекује путнике намјернике који долазе на сијело, али не само да би сијелили већ да би испросили младу.

Домаћински како и доликује Херцеговцима домаћин их дочекује и ту се воде разговори, преговори који и не иду баш глатко јер Милица, коју су дошли да просе је мезимица свих а посебно оца и брата. Надмудривање уз натпјевавање и гусле наставља се и одмјеравањем снаге у навлачењу клипа између младиног и младожењиног брата.

Током представе присутни су могли да чују гусларске пјесме “Хајдук и Милица“ и  “Низ Херцеговину“ као и свадбарске пјесме “Под ружицом под руменом“ и “Текла вода на валове“ које су извели гуслари Срђан Авдаловић и Зоран Јелић. Јелена Дрињак, Сара Хамовић, Ратка Комненић и Светлана Батинић поред глуме представиле су се и пјесмом Нема раја без роднога краја и Оро се вије.

Сара Хамовић , побједница бројних фестивала, Херцеговка божанственог гласа имала је и два соло наступа. Вече је употпуњено извођењем кола. И поред бројних заплета и надмудривања представа се завршава благословом родитеља да шћер пође у нови дом и на тај начин бива испрошена-укратко препричава Миленић који је био задужен за организациони дио представе.

Своје утиске о самој представи изнијели су и сами актери:

Велика је част учествовати у оваквом пројекту, а прије свега велика је част познавати све ове дивне младе људе који су заједно са мном и осталима учинили једну велику ствар за наше Удружење. Што се мене тиче, ја сам остварио свој дјечачки сан, да наступам пред публиком а то ми се сад и остварило. Овом причом ми смо постали не само чланови Удружења него више као породица, она здрава, искрена и нормална породица која не тражи пуно да буде срећна. Само мало подршке и то је све. Захваљујем се свима од срца у моје име и желио бих да поручим свима који нас нису гледали, а жељели би „Гледаћемо се још“ истиче Марко Никчевић коме овога пута није успјело да освоји срце једне од дјевојака на сијелу.

Захваљујући активностима омладине, наше Удружење је постало познато не само у Новом Саду, него и у цијелој Србији и Републици Српској. У представи су учестовали млади људи који су дошли у Нови Сад из Херцеговине ради студија, потомци Срба из Херцеговине, али и они који су одлучили да своју каријеру након завршених студија наставе у Новом Саду. Било је тешко да сви уклопимо пословне, факултетске и приватне обавезе, али у протеклих пар мјесеци припремање представе је свима нама било на првом мјесту. Наш заједнички циљ је да оно што су нама причали наши ђедови и бабе сачувамо од заборава и пренесемо на сљедеће генерације. Позивам све младе људе да нам се придруже јер ми заједничким снагама стварамо здраву причу, мало неуобичајену за данашње трендове и схватања, независно од дјеловања политичких странака и било ког другог вида манипулације истиче Милица Шиповац која је у представи испрошена.

 

Поносна сам сто сам окружена овим дивним људима који су максимално уложили себе у представу. Своје корјене носимо дубоко у себи, тако да нам није био проблем да то изнесемо у представи, то смо једноставно МИ. Мало је рећи да смо презадовољни премијером, публика је одушевљена, добијамо позитивне коментаре и позиве за гостовања. Надамо се да неће остати на овоме и да ће се представа наставити (проширивати). Хвала свима који су учествовали у организацији. Задовољство ми је што сам дио ове екипе говори Ивана Шиповац која је током представе успјела да одоли шарму момка који је дошао на сијело.

Своје задовољство није крио ни Богдан Шиник који је имао запажену улогу ђеда.

-Мислим да заиста нико није очекивао да ће све да прође овако добро па ни ми сами. Ово је доказ да када се окупе људи који раде нешто из љубави, то не може да буде лоше. Драго ми је да је дошао толики број људи да нас подржи, и захвалио бих им се свима, било је задовољство изаћи пред такву публику. Невјероватан је осјећај када видиш да преко 350 људи са толиком пажњом посматра и ужива у сваком нашем покрету, свакој нашој ријечи, пјесми. Не могу описати задовољство које сам осјетио и надам се да ће нас и у будућности љубав према Херцеговини окупљати и пружити нам прилику за још оваквих тренутака.

Какав је утисак представа оставила на посјетиоце говори чињеница да се салом смјењивао смјех и аплауз уз понеку сузу која је појединце вратила у младост и у нека давна времена. На крају представе уз звуке гусала гангу је пјевала читава сала.

Већ смо добили бројне понуде и приједлоге да наступимо не само у Новом Саду већ и другим мјестима. Планирамо да у току наредних година представу прикажемо у Гајдобри, Сечњу, Змајеву и осталим мјестима у којима живе досељеници из Херцеговине. И не само ову представу јер већ у плану имамо још неке представе које би представиле обичаје и културно богатство нашег завичаја. Али за све то требаће нам и озбиљна финансијска подршка и Удружења и наших земљака јер су нам за одржавање представа неопходне ношње и гусле. Такође не планирамо само да се задржимо на представама планирамо да од сљедеће године у Удружењу покренемо неколико секција-поручују млади.

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар