Млади Херцеговци поклонили се испред споменика Саве Владиславића у Сремским Карловцима

Млади Херцеговци поклонили се испред споменика Саве Владиславића у Сремским Карловцима

  • У суботу 23. марта 2019. године млади из Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији обишли су Сремске Карловце. Посјета је организована према Програму рада Комисије за рад са младима гдје смо за ову годину планирали између осталог и доста едукативно-образовних посјета.

Сваке године обилазимо Музеј града Новог Сада, до сада смо обилазили Фрушкогорске манастире а ове године поред Карловаца у плану је и једнодневна екскурзија под називом “Трагом Дунђерских“. Главни циљ јесте упознавање младих са културом, историјом и традицијом Новог Сада и шире средине. Иако је за све младе на први поглед ово скроз другачија средина, упознавајући се кроз историјске догађаје долазимо до сазнања да су наши земљаци Херцеговци који су се на ове просторе досељавали још у 18. вјеку оставили дубок и неизбрисив траг у развоју овог дијела Србије, оснивајући бројне културне и образовне установе. Програм ове посјете је био састављен тако да смо спојили едукативно-образовни дио и обилазак Фрушке горе-истиче Бојан Миленић испред младих.

Посјету смо започели обиласком Богословије а наш домаћин, као ученик ове престижне образовне установе, је био наш земљак и члан нашег Удружења Јован Памучина из Требиња. Јован је опширно представио систем образовања Богословије, како изгледа један дан на Богословији, које су све дневне обавезе у склопу школовања. Богословија је средња школа у трајању од 5 година која поред Сремских Карловаца постоји још у Београду, Крагујевцу, Нишу и Призрену. Прву српску православну богословију основао је митрополит карловачки Стефан Стратимировић 1794. Године, три године послије оснивање Карловачке гимназије. Е ту долазимо до везе са Херцеговином јер су преци Стефана Стратимировића у Кулпин-Војводину се доселили из Херцеговине. Као што је Стефан Стратимировић имао велике заслуге у оснивању Карловачке гимназије један други такође Херцеговац Сава Вуковић имао је велики значај приликом оснивања данашње чувене Јовине гимназије у Новом Саду. У освит Првог свјетског рата 1914. године угарске власти укидају школу као један вид притиска на Србе преко Саве и Дунава. Послије рата богословија се, као и патријаршијски престо, сели у Београд, гдје касније прераста у Богословски факултет.

Наставак обиласка смо наставили посјетом згради Патријаршијског двора који је саграђен између 1892. и 1895. године. Патријаршијски двор био је прво сједиште поглавара српске цркве након пребацивања архиепископије из Пећи у Сремске Карловце. Митрополит Стефан Стратимировић је 1817. године основао задужбину за прикупљање средстава за изградњу двора, а који је изграђен за време митрополита Георгија Бранковића. Уз пратњу стручног водича упознали смо се са историјатом двора а такође смо видјели бројне драгоцјености. Патријаршијски двор је не само управно сједиште епархије Сремске него се у њеном дјелу налази и Ризница у којој су смјештене драгоцјености, иконе, портрети, различити предмети примјењене умјетности и библиотека ријетких и вриједних рукописа и старе штампане књиге. У највећој одаји Ризнице смјештено је 13 портрета епископа и митрополита који су владали Карловачком патријаршијом. Рестаурирани остаци иконостаса из Другог свјетског рата оскрнављених манастира Старо и Ново Хопово, такође се налазе у Ризници. Најстарија књига у Ризници је „Цветник“, врста уџбеника за младе монахе, написан у 15. вјеку. Златом ткани фелон (огртач) у којем је хиротонисан Свети Петар Цетињски, престони крстови, златни и сребрни путири као и иконе донешене из разорених и угрожених цркава у Хрватској такође чине национално благо које се налази у овом двору.

Као духовни центар Срба Сремски Карловци су препознатљиви по црквама а наш домаћин Јован нас је у цркви Светог Николе или Саборној цркви упознао са свим детаљима ове али и других цркава које се налазе у Сремским Карловцима.

У дворишту  Доње цркве која је посвећена апостолима Петру и Павлу Бојан Миленић је младе упознао са старим платаном који се налази у порти цркве која је саграђена 1719. године. Платан је за све младе Херцеговце ма гдје отишли синоним за Требиње.

Улицом славног Херцеговца Митрополита Стратимировића више од 20 младих чланова Удружења дошло је до споменика грофу Сави Владиславићу чији се идентични споменик налази и у Гацку, Санкт Петерсбургу и Херцег Новом. О још једном великану којег је изњедрила Херцеговина, а који је рођен у селу Јасеник поред Гацка, говорио је Марко Никчевић предсједник Комисије за рад са младима. И у кратком историјском часу који је одржао Никчевић могло се чути доста занимљивости о поријеклу, животу и дјелу Саве Владиславића.

Нажалост у школама и школским књигама се не учи ко је био Сава Владиславић човјек за кога се може рећи да је био десна рука руског цара Петра Великог и који је као дипломата разграничио Русију и Кину (граница је и дан данас непромјењена). Управо користимо сваку прилику да научимо неку нову лекцију коју су нам намјерно прескочили у програму образовања. Обилазак Сремских Карловаца искористили смо и са упознавањем са предјелима Фрушке горе па смо се тако запутили пјешице пут Буковца и Новог Сада, уз брдо наравно јер ми не можемо без брда. Више од 20 км, колико је износила ова суботња шетња, није представљала никакав проблем за весело друштво младих Херцеговки и Херцеговаца напротив сви су уживали – напомиње Миленић додајући да се нове шетње и нове пропуштене лекције већ налазе у плану реализације.

 

btr

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар