НАСЛОВИ

МИТРОПОЛИТ ПОРФИРИЈЕ: Не желим да Хрватска буде на лошем гласу због екстремиста!


  • Нисам срећан због екстремистичких појава, прије свега зато што знам да већинска Хрватска, искрени вјерници католици, не подржавају такве појаве. Гнушају их се! Од таквих појава ограђује се и сваки цивилизовани грађанин

porfirije_peric_0
Митрополит загребачко-љубљански Порфирије у вријеме Васкршњег поста у разговору за Српско коло отворено прича о стању православља у Хрватској и Словенији. Упркос видиљивој асимилацији, узрокованој „линијом мањег отпора”, митрополит каже да се након година комунистичке идеологије, ипак, повећава број вјерника који у Хрватској није занемарив.

  • Колико данас има православних вјерника у Митрополији загребачко-љубљанској. Направите поређење са периодом прије 1991. Какав је положај наше црквене заједнице у Хрватској, а какав у Словенији? 

– И Хрватска и Словенија су чланице Европске уније, што значи да су, са одређеним разликама, законодавна рјешења која се односе на положај Цркве у друштву у складу са високим стандардима. Друго је питање ко је православни вјерник? Онај који долази на богослужења и као такав је активан или онај ко се тако приватно, јавно или у ужем кругу тако декларише. По том критеријуму у Словенији, узевши у обзир број Срба који тамо живе, процентуално је већи број вјерника него у Србији. У Хрватској је ситауција сложенија. У том смислу била је сложена и прије 1991. године. Утолико је теже дати егзактан одговор о броју вјерника. За Цркву су, прије свега, вјерници они који долазе редовно на богослужења. Са одређеним задовољством могу казати да, упркос проблемима који су актуелни у данашњој Хрватској, број православних који долазе на богослужења није занемарив. Преображењски храм у Загребу готово увијек пун је вјерника.

ИМОВИНА СПЦ
Питање се, с обзиром на обим и значај баштине, у мањој мјери односи на Словенију, а више на Хрватску. Чини ми се да је битно смањен број угрожавања и скрнављења наших храмова. У претходном периоду било је провала у храмове, исписивања фашистичких обиљежја, пријетњи и слично. Надамо се да таквих појава више неће бити. У атмосфери безбједности, у сразмјерној мјери, могуће је враћање црквено-умјетничког блага које је због девастирања у ратном пожару склоњено у Србију, тамо стручно заштићено и сачувано за наредна покољења. Примјер треба да буде пакрачка Саборна црква из 18. вијека, бисер барокне архитектуре, која се заједно са Владичанским двором лагано обновља, после страшног уништавања деведесетих година, и то захваљујући труду владике Јована и помоћи добрих људи, као и помоћи државе.
  • Стиче се утисак да је опстанак српског идентитета прилично угрожен. Да ли су наши људи црквени, у којој мјери дјеца иду на вјеронауку, да ли имају прилику да науче ћирилицу?

– Повезујући српски национални идентитет са црквеношћу, са духовном припадношћу православљу, самим питањем погодили сте проблем. Сагледајмо објективно период прије наведене 1991. године, тачније од краја Другог свјетског рата. Срби у Хрватској у великом броју изјашњавали су се као Југословени. Генерације су васпитаване у потпуно атеистичком духу, буквално искоријењене из вјековног православног предања које нас је и конституисало као етнос. И гле: нестају Југославија и југословенство као идеологије, а богоборни комунизам дио је историје. Они који су живјели у складу са таквом идеологијом нашли су се у егзистенцијалном вакуму! Сви заједно, ми свештеници који смо позвани и призвани да будемо њихови пастири и макар онај дио нашег народа који се декларативно изјашњава да је православан, морамо корак по корак заједно прилазити Христу, његовој љубави, љепоти, слободи живота у Христу, како бисмо се ослободили од, прије свега, субјективних, али и неких објективних страхова и учврстили се у личном и колективном идентитету. Тако ћемо се ослободити фрустрација, лакше рјешавати све проблеме, личне, породичне и народне.

  • Регион је занијемио након инцидента хрватског ТВ водитеља и реченице: „Пазите да вас четнички викар не прекоље.” Били сте на челу РРА и имате велико исуство на том пољу. По Вашој оцјени, колики ефекат имају овакви инциденти и да ли је забрана рада од три дана адекватна за говор мржње? 

– Премда, како кажете, заиста имам искуство на медијском пољу, стечено, између осталог и у регулаторном тијелу за електронске медије у Србији, искуство попут овог о коме говорите, на срећу, нисам имао. Лично сматрам да је реакција Хрватске агенције била заснована на закону и, узевши све околности у обзир, примјерена случају. Овакви инициденти имају реалан ефекат како на већину, тако и на мањину у хрватском друштву. Већини сугеришу да су православни Срби њихови непријатељи и да према нама треба поступати као према непријатељима. Код мањине, православних Срба, али и других, изазивају страх, који се подстиче и, рекао бих, феноменима на које данас обраћа пажњу и читава Европа. Нисам срећан због таквих екстремистичких појава, прије свега зато што знам да већинска Хрватска, искрени вјерници католици, не подржавају такве појаве. Гнушају их се! Од таквих појава, видјели смо, ограђује се и сваки цивилизовани грађанин. Не желим да Хрватска буде на лошем гласу због екстремиста.

НАШ ИНТЕРЕС ЈЕ ШТО БОЉИ ОДНОС СРБИЈЕ И ХРАВТСКЕ
Квалитет живота српског народа у Хрватској у веома битној мјери, чини ми се пресудно, зависи од квалитета односа двију држава. Наш интерес је да односи Србије и Хрватске буду што бољи. Наравно да постоји подршка наше матичне државе и њених највиших званичика Српској цркви и народу у Хрватској. Чини, ми се, међутим, да би та помоћ требала и могла бити већа, континуиранија, организованија и конкретнија. Многи наши људи препуштени су сами себи и живе, како је то најбоље могуће рекао владика Фотије, у библијској сиротињи и биједи. O овим проблемима разговарао сам и са врхом власти у Србији и дао неке приједлоге. Надам се да ћемо успјети бар дио да реализујемо како би нашем народу овдје било лакше.
  • Какав је однос са римокатоличком црквом и да ли у овом времену има покрштавања?

– Са Католичком црквом лично имам сасвим коректне односе. Прије свих са надбискупом Бозанићем и другим епископима. Терминолошки, покрштавање везујемо за одређену врсту притиска, насиља. Митрополија загребачко-љубљанска нема података о насилном прекрштавању из Православне цркве у Католичку цркву. Вјероватно је било оних који су били номинални Срби, номинални православни вјерници, који су из конформистичких или утилитарних разлога постали номинални католици. При том, треба рећи да постоји евидентан процес асимилације. Шта су томе прави разлози, тешко ми је да разумијем до краја. Знам да постоји страх код наших људи, понекад објективан, понекад субјективан, а понекад и субјективан и објективан. Рекао бих, међутим, да се добрим дијелом ради о линији мањег отпора. У сваком случају то је питање и изазов и за нас. Да ли смо ми учинили довољно да тога не долази? Наравно, уколико буде сазнања да постоји отворени притисак да неко напусти Православну цркву, моја дужност је да то настојим спријечити и да о томе обавијестим све којих се то тиче.

Евидентан је процес асимилације. Рекао бих, међутим, да се добрим делом ради о линији мањег отпора. У сваком случају то је питање и изазов и за нас. Да ли смо ми учинили довољно да тога не долази?

  • Стиче се утисак да су Срби у Хрватској, посебно на политичкој сцени, подијељени. Да ли наш народ има представнике који се заиста боре за остваривање српских националних интереса?

– Нема никакве сумње да српски народ у Хрватској има своје представнике који се боре за остваривање српских националних интереса. Сјведок сам њиховог прегнућа и личне жртве. У политичком животу је, пак, легитимно да постоје разлике у мишљењима и разлике у виђењу начина за остваривање политичких циљева. Моја је жеља и настојање да представници нашег народа, независно од тога којој партији припадају, увијек дефинишу минимум националних интереса око чијег остварења не смије бити спорова. Треба рећи и то да су и даље неријешена питања станарских права, исплате пензија, у рату оштећених или срушених непокретности, дeвизне штедње, радног стажа…

ИСКОРИСТИМО ПРИЛИКЕ ДА ОСТАНЕМО СВОЈИ
Искористимо прилике да останемо своји
Да поновим, са задовољством, повећава се број вјерника на богослужењима, постоји могућност да дјеца уче вјеронауку, и имају прилику не само да науче ћирилицу, на примјер у СКД Просвјета, него и да се квалитетно школују у нашој гимназији у Загребу. Надам се да ће такве прилике убудуће користити још већи број младих, јер то зависи и од наше свијести и одлучности, зависи и од наше спремности да, за почетак, користимо оно што нам је на располагању.
  • За неколико дана прослављамо највећи хришћански празник Васкрс. Шта бисте поручили православним вјерницима?

– Не знам да ли сте гледали Кишловског филм Три боје плаво? То је сан о уједињеној Европи. Његови филмови знају да буду поезија и литература. Филм се не завршава химном европске заједнице, већ химном љубави 13. главе Посланице Коринћанима, а порука те химне јесте: три боје плаво нашег медитеранског неба, одакле је европска цивилизација и кренула. Човјек, ако љубави нема, ништа je. Све што је створено, створено је љубављу. Све што вриједи и што траје, инспирисано је љубављу.
Љубав и ерос су тајанствене нити и конопци, којим нас Бог привлачи себи. Бог је послао сина свог, не да суди свијету, него да се свијет кроз њега спасе. Луда љубав Божија, како каже свети Николај Кавасила, карактеристика је онога што зовемо агапи, несебична, која не тражи своје, која се не надима. Све је то тако једноставно.
Чини нам се кад погледамо трагедију живота и кад сагледамо сву ону „биједу људску без Бога”, како би рекао Блез Паскал, кад би ђаво упитао Бога зашто воли човјека, мислим да Бог не би могао да одговори на то. Љубав измиче свакој категорији сазнања, зато је немогуће исказати. Она је дјело и чин Бога и човјека. Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!

Трифко Ћоровић/СРПСКО КОЛО

 

 

 

 

 


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар