• Ми Републику Српску не можемо правно укинути али је можемо силом ликвидирати. Ми ту силу имамо, а Срби је немају, и зато се не могу од нас одбранити

Ми Републику Српску не можемо правно укинути али је можемо силом ликвидирати. Ми ту силу имамо, а Срби је немају, и зато се не могу од нас одбранити. Могу звати кога хоће у помоћ, али мало ће им ко помоћи. Нама хоће, увек пристигну Асирци, Ал каида и остали.

Ово је пре неког времена изјавио академик Ибрахим Бушатлија на састанку ФБИ (Форума бошњачких интелектуалаца), једне од све бројних бошњачких јавних говорница, тзв. сарајевских интелектуалних алки, с којих се бесно палаца језиком и маше прстом према Бањалуци.

Док је осамдесетшестогодишњи Ибрахимага замахивао поменутим претњама, председник ФБИ др Суад Куртчехајић је своју нелагоду „само да ово не оде у јавност“ мрмљао себи у браду. Али је ипак отишло и ево још иде…

Ибрахим др Бушатлија, бивши партизан и стручњак за пољопривреду, смислио је и текст ултиматума који бошњачки део Босне треба да упути Србима у РС: Будете ли правили државу – добићете рат. Потом је подсетио присутне на велику пропуштену прилику из 1995. године: Били смо на капијама Бањалуке, али нас је зауставила међународна заједница, и тако кумовала стварању РС.

Жалећи за том колосалном шансом, стари партизан натопљен новим ратним жаром је тријумфално узвикнуо: Да смо тада заузели Бањалуку, Срби би се селили на Соколац и од њега правили своју престоницу.

Нису толики проблем стари Бушатлија и речи које он изговара, већ младе уши које те речи слушају. Он је, на пример, и аутор тезе да је над Бошњацима у обе Југославије извршен економски геноцид, а нарочито у Краљевини СХС. Краљ Александар је нама муслиманима одузео 1,85 милиона дулума најбоље земље, а Тито након њега још око 600.000. Ми смо до 1918. године поседовали више од 83 посто територије данашње Босне, написао је још пре двадесет година у својој књизи. По њему, то је урађено смишљено од стране Срба, јер су до тада аге и бегови били богати и као такви су одражавали државни континуитет Босне.

Српским аграрним реформама у Југославијама су преко ноћи постали сиромашни, и муслимани су тако и због тога престали бити политички народ. Како овакве речи и мисли, те шибицарска математика која их уоквирује, брзо налазе погодна и плодна узгајалишта, пример је недавна изјава Емира Суљагића, младог и радикалног бошњачког политичара. Он је, гостујући у једној ТВ емисији поводом ослобађајуће пресуде Шешељу, а у контексту некакве опасности по Босну, узвикнуо да то ништа не мења на ствари, јер у сваком тренутку је око 200.000 младих Бошњака из Федерације БиХ спремно да крене на Дрину као један од симбола српског зла, али и као фарз (свети циљ) масовног муслиманског повратка или марша на реку Дрину, нашу Меку и Медину, како је певао А. Сидран.

А писац Недад Ибришимовић говорио још ’96. године да је Дрина наша светиња јер тече посред прса свакога Бошњака. Док Бушатлија и Суљагић фермају војску за марш на Српску, ових дана се огласио и бошњачки дежурни митоман др Ферид Мухић текстом који, додуше, објављују само најприземнији радикални муслимански портали, да је РС могуће укинути по овој правној вертикали: пресудама Хитлеровим генералима у Нирнбергу је укинут Трећи рајх, убиством Мусолинија је ликвидирана фашистичка Италија, стрељањем Драже Михаиловића је убијена Краљевина Југославија; дакле: пресудом Радовану Караџићу је смртно пресуђено и Републици Српској. Она је ништавна правна категорија коју ће дотући време или нешто брже и јаче и од њега самог. Она је промовисана у златно теле и идолатријски симбол у који нико не сме да дирне. Она није, наглашава Мухић, настала на ратном злочину почињеном из нехата, како се, по њему, цинично наводи у делу пресуде Радовану Караџићу за злочине у неким општинама Босне, али у којој се истиче да није имао геноцидну намеру. Република Српска је настала на планираном и намерном злочину, додаје он.

Али показаће време да је она и те како додирљива, бесно пропламсава претња између редова најновије Мухићеве пашквиле. Иначе, насловљене именом чувеног хита Реја Чарлса: I Can’t Stop Loving You (Не могу да престанем да те волим – мисли на Босну). И подразумевајућег подтекста: Не могу да престанем да те мрзим – мисли на Републику Српску.

Мирослав Јанковић / Новости.рс