• Na Kolarcu održano predavanje profesora Milovana Pecelja „Jevto Dedijer i Hercegovina“ kao najava naučnog skupa u Trebinju

Predavanje prof. dr Milovana Pecelja  „Jevto Dedijer i Hercegovina“  koje se odnosi na život i dijelo  ovog velikog naučnika i najznačajnijeg istraživača Hercegovine, održano je 19. marta u maloj sali Kolarčeve zadužbine u Beogradu.

Na predavanju je, osim profesora Geografskog fakulteta  u Beogradu, Milovana Pecelja, koji je do sada izdao nekoliko knjiga  i naučnih radova o Jevtu Dedijeru, govorio i njegov kolega istoriografičar, profesor emiritus  dr Stevan Stanković.

Zašto tema „Jevto Dedijer i Hercegovina“  objasnio je profesor Pecelj na samom početku predavanja.

– Jevto Dedijer je ti­pi­čan iz­da­nak svog rod­nog kra­ja, koji je sa do­brim osje­ća­jem na­uč­ne mje­re, uči­nio pe­rom da se Her­ce­go­vi­na pam­ti vi­še ne­go što bi se pam­ti­la, bez nje­go­vog za­no­snog pi­sa­nja o sta­rom do­brom za­vi­ča­ju. Svje­dok je bur­nih zbi­va­nja na svjet­skoj po­zor­ni­ci ko­ji su bi­li od naj­ve­ćeg zna­ča­ja i ko­ji su se di­na­mič­no sme­nji­va­li do kra­ja nje­go­vog ži­vo­ta. Do­ži­vio je nje­mač­ku kon­ti­nen­tal­nu he­ge­mo­ni­ju Bi­zmar­ka, pro­dor Austrougarske na sre­di­šnji Bal­kan, ve­li­ki pro­cvat Bri­tan­ske im­pe­ri­je pod vođ­stvom kra­lji­ce Vik­to­ri­je, Ru­sku re­vo­lu­ci­ju, bal­kan­ske ra­to­ve i slom tur­ske im­pe­ri­je. I, na kra­ju, svje­dok je ka­ta­stro­fe nje­mač­kog i austro­u­gar­skog car­stva 1914. go­di­ne –  rekao je Pecelj, koji je zaslužan za obnovu rada studentskog društva „Jevto Dedijer“.

-Dedijer je pripadao onoj generaciji naših snažnih ljudi i karaktera koji su se, i naučno i patriotski, razbudili u sami osvit slobode i hitali da nadoknade sve što je bilo propušteno u vremenima dugog ropstva. Reprezentativni izdanak srpske patrijahalne kulture, Jevto Dedijer je, od seljančeta i čobanina iz Čepelice kraj Bileće, samopregornim radom i urođenom bistrom pameti, stigao do Velike škole u Beogradu i doktorata u Beču, svagda služeći svome narodu – istakao je Pecelj u svom izlaganju.

Na predavanju se moglo štošta, do sada nepoznato široj javnosti, saznati, o životu velikog naučnika. Zanimljivo je da je Dedijerova doktorska disertacija  koju je 1908. god. završio u Beču  obuhvata istraživanja stočarskog načina življenja i stočarskih kretanja u Hercegovini.

-U to vrijeme stočarstvo je bilo osnovna privredna grana u Hercegovini. Stočarska kretanja uticala su na ekonomske prilike, migracije stanovništva, nastanak stočarskih katuna i naselja, generalno, ona su snažno uticala na antropogeografske prilike Hercegovine – bilježi profesor Pecelj o Dedijerovom radu i istraživanju Hercegovine.

Predavač je zainteresovanu publiku podsjetio na ogroman društveni i kulturni doprinos   Dedijera koji je  sa Va­si­ljem Gr­đi­ćem bio po­kre­tač i pr­vi ured­nik ča­so­pi­sa „Pre­gled“. Sa Sve­to­za­rom Ćo­ro­vi­ćem, Jev­to De­di­jer jedno vrijeme je  ure­đi­vao  i ča­so­pis „Srp­sku ri­ječ“.  U Bosanskom saboru je držao govor o ulozi učitelja u novom društvu, što je izazvalo veliku pažnju javnosti. Bio je poslanik Bosanskog sabora, prvog saziva. Nakon izbora u zvanje docenta na Beogradskom univerzitetu, Jevto Dedijer sa su­pru­gom Mi­li­com pre­se­lio se u Be­o­grad.

– Ka­da je Austro­u­gar­ska ob­ja­vi­la anek­si­ju BiH, Vu­kan Krulj i Jev­to De­di­jer  bi­li su je­di­na dva Sr­bi­na in­te­lek­tu­al­ca u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, ko­ji su u znak pro­te­sta na­pu­sti­li dr­žav­nu slu­žbu. O to­me je pi­sao i Vla­di­mir Ga­ći­no­vić. Ide­al uje­di­nje­nja spa­jao je mla­de lju­de koji su bili hra­bri, ne­po­ko­le­blji­vi i od­luč­ni. Te ide­je su učvr­sti­le po­znan­stvo Jev­ta De­di­je­ra sa mla­do­bo­san­ci­ma, poput Gavrila Principa koji je jedno vrijeme stanovao kod Dedijera u Beogradu – naveo je profesor Pecelj koji je sakupljajući građu o Dedijeru došao u posed  44 pisma koja je Dedijer uputio Cvijiću, a ovaj ih sačuvao, kao i još 40 pisama koja je poslao Kočiću, Ljubi Stojanoviću, Ljubi Jovanoviću itd.

– Ta epistolarna građa  poslužila nam je da sklopimo konačnu kartinu o Dedijeru. Pismena prepiska je treća knjiga o životu i radu javnog djelatnika i profesora univerziteta Jevta Dedijera – objasnio je Pecelj.

Govoreći o Dedijerovom krunskom dijelu,  studiji „Hercegovina“ i snažnom doprinosu svom zavičaju, Pecelj je rekao da kultura svakog naroda počiva na djelima koja su za sobom ostavila minula pokoljenja.

–Ma­lo je onih ko­ji su se to­li­ko sna­žno odu­ži­li svom za­vi­ča­ju kao što je to uči­nio De­di­jer. Ne da je samo volio Hercegovinu nego ju je  uzduž i poprijeko Jevto Dedijer prepješačio i dubinski raščitao i prema svijetu otvorio – knjigom. Slijedeći Cvijićeva uputstva,  De­di­jer je na­pi­sao do sa­da naj­bo­lju an­tro­po­ge­o­graf­sku stu­di­ju o jed­noj ze­mlji kod nas. U toj smo knji­zi svi po­pi­sa­ni, po ime­nu, pre­zi­me­nu i ko­rije­ni­ma.  Čim je knjiga „Hercegovina“ objavljena Cvijić je pozvao Dedijera na Filozofski fakultet u Beogradu i izabrao ga u zvanje prvog docenta geografije i prvog nastavnika na Beogradskom univerzitetu iz BiH – istakao je profesor Pecelj.

Kako je  zaključio profesor Milovan Pecelj, po­ka­za­lo se, da ta knji­ga i da­nas  ži­vi, isto ta­ko kao što je bi­la ži­va ka­da se pr­vi put po­ja­vi­la, prije 110 go­di­na, do­ka­zu­ju­ći da još sve ni­je iz­gu­blje­no. Na kraju svog izlaganja Profesor Pecelj je izdvojio misao pjesnika Rajka P.Noge o Jevtu Dedijeru sa kojim se složio, a koji je rekao „On nam je kuću sačuvao“.

Profesor  Stevan Stanković kao najveći poznavalac istoriografije života i dijela Jovana Cvijića,  u svom izlaganju rekao je da o Dedijeru, Cvijiću i kolegi Pecelju, razmišlja kao o „nekom trojstvu“.

– Da nije Cvijića,ne bi bilo ni Dedijera, da nije Pecelja, vrlo malo bi saznali o Dedijeru. Poslovica kaže „Genije pokazuje put, talenat njime korača“, a Cvijić  je trasirao put Dedijeru.  Uz sav doprinos koji nam  je dao, objavivši brojne knjige, naučne radove,  oglede, ocjene i prikaze, Jevto Dedijer  je izradio i prvu kartu Jugoslavije koja je štampana posmrtno, zahvaljujući njegovoj supruzi Milici –  ispričao je profesor Stanković završivši svoje izlaganje sebi svojstvenim poređenjem.

-Ko dalje vidi, džin ili patuljak? Naravno džin. Ali ako se patuljak popne na ramena džina, onda će patuljak dalje vidjeti. Mi smo imali prave džinove i danas treba da pokažemo koliko ih poštujemo.  To ćemo učiniti ako izmjerimo rastojanje između njih i nas, uvažavajući vrijeme,događaje, metode i tehniku i tehnologiju naučnog stvaralaštva. Međutim teško im se približavamo-  poručio  je profesor Stanković.

Međutim, velikanu kao što je Dedijer Hercegovci će se odužiti naučnim skupom pod nazivom „Memento Jevto Dedijer“ u organizaciji profesora Milovana Pecelja. Skup će  se održati 18.aprila 2018.godine u Trebinju, a tim povodom najavljeno je i da će se jedna ulica u Trebinju nazvati po Jevtu Dedijeru.

Predavanje je obogatio dramski umjetnik Nebojša Kundačina, koji je čitao dijelove o Hercegovini koje su pisali Andrić, Cvijić, Dučić, Nikolaj Velimirović i Crnjanski.

Za Slobodnu Hercegovinu:
Vesna Vuković, novinar Srpskog kola
Foto: Mile Šapić