ЕНГЛЕСКИ МАЈОР НАШАО ДОМ У ХЕРЦЕГОВИНИ: Замијенио пушку за мотику
НАСЛОВИ

ЕНГЛЕСКИ МАЈОР НАШАО ДОМ У ХЕРЦЕГОВИНИ: Замијенио пушку за мотику

  • Енглез Чарлс Пауел, који је већ осам година настањен у селу Јасен надомак Требиња, каже да нема намјеру да се враћа у своју земљу, јер је овдје нашао свој мир и срећу!

    carls-pauel

Овај мајор британске војске у БиХ је дошао послије рата у мировну мисију, прво као припадник ИФОР-а, а потом је радио и у ОХР-у. Боравио је у Сарајеву, Бањалуци, Сребреници и Травнику, али ведрина херцеговачког неба, клима и љепота природе пресудиле су да овај Енглез као идеално мјесто за живот одабере управо мало, живописно требињско село.

– Желио сам да обрађујем земљу и да мјесто гдје живим буде што мирније. Иако ваши градови нису велики, прилично су бучни. Не бих волио да живим у стамбеним блоковима. Ово мјесто је предивно и то је управо оно што желим – прича Чарлс.
На Јасену Чарлс не живи сам. Прошле године се оженио Требињком Росом, с којом је у љубави већ четири године. Овај брачни пар бави се пољопривредом. Узгајају воће и поврће, а воле и животиње.
– Имамо зечеве и псе, а прошле године смо гајили и свиње. Волимо да узгајамо воће и поврће, али није нам циљ да те производе продајемо на пијаци, већ је то само за нас. Волимо када знамо како је настала храна коју једемо – објашњава Чарлс.

Чарлс се током боравка у БиХ упознао и с нашом књижевношћу, већином с дјелима Ива Андрића. „Прича о везировом слону“ на њега је оставила посебан утисак. Обишао је и неколико херцеговачких манастира, који су га, каже, одушевили љепотом и архитектуром.

Иако у Великој Британији не живи већ 20 година, о повратку тамо, каже, и не размишља, јер је мало тога што му недостаје. Миран живот без гужве и журбе који води на селу никада не би замијенио за онај у граду. Kада пореди Британце и Херцеговце и њихове навике, много тога је, каже, слично, али ипак има и ствари по којима се разликују.

– Овдје су људи некако позитивно луди, љубазни и јасније исказују емоције, док су Енглези доста затворенији. У Енглеској је много неких наметнутих правила, па су људи приморани да се понашају по прописима, што им отежава да остваре и раде оно што желе – објашњава овај Енглез.

Оно што му је било помало необично код нас је, каже, обавеза да се руча средином дана, одмах послије посла.
– Ако нема ручка у три, ето проблема. У Енглеској се једе обично увече. Оно што ми је било помало чудно јесте то да овдје људи само сједну и једу, а не причају за ручком – каже наш саговорник.

Српски језик још није научио, али много тога разумије и зна понеку ријеч. Падежи су му, прича кроз смијех, права ноћна мора, а Енглези су, каже, помало и лијени када је у питању учење других језика. За разлику од учења српског, привикавање на нашу кухињу није му тешко пало. Иако, како тврди, нема много разлике у односу на Енглеску, оно што је другачије и што му се посебно свиђело су сарма и пасуљ.

– Моје омиљено јело дефинитивно је свињско печење, а волим и пасуљ и сарму. Најбоља ствар овдје је пиво, које је много јефтиније него у Енглеској. Јефтино је, али изузетно доброг квалитета – каже Чарлс.

Иако су за вријеме рата и послије њега о БиХ у свијет одлазиле само ружне слике и вијести, овај Енглез истиче да није желио било шта да закључује док не упозна људе и ситуацију овдје.

– Многи формирају мишљење на основу онога што прочитају или виде у медијима, а да не оду да упознају људе. Свуда на свијету има лоших људи. Нисам, срећом, вјеровао у све што сам прочитао, мада има оних који то раде – каже Чарлс.

Извор: Прес/ Неда Петковић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
  1. ilinka Reply

    samo da istraje, ako je istinska ljubav uspece.rosi poseban oprey, iskreno ilinka

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина