Слободна Херцеговина » Љиљани на печату деспота Стефана Лазаревића

Љиљани на печату деспота Стефана Лазаревића

  • У народу је слабо позната чињеница да су Котроманићи у свој грб (на штиту) ставили љиљане тек након крунисања Стефана Твртка за српског краља у Милешеви 1377. године.

Још слабије је позната чињеница да љиљане срећемо и на новцу краљева из династије Немањића, знатно прије него што су га Котроманићи почели користити у своме грбу. На слици испод овог пасуса видимо сребрни динар краља Милутина:

На предњој страни динара представљен је Христос на престолу. На стражњој страни представљен је краљ са симболима своје власти. На обе стране видимо и приказ љиљана. На предњој страни љиљан се налази са обе стране Христа. На стражњој љиљан се налази на врху жезла које се налази у десној руци краља. На глави краља је и краљевска, љиљанова круна. Краљ Милутин је владао и данашњом Херцеговином. Његов старији брат Драгутин владао је и областима Соли и Усоре, тј. данашњом сјеверном Босном. У то вријеме банови Босне држали су данашњу централну Босну и дио данашње Босанске Крајине.

Оно што је апсолутна непознаница у нашим народним масама, а због њих и пишем овај и сличне текстове, јесте чињеница да су симбол љиљана користили и српски деспоти. На слици испод видимо печат са повеље деспота Стефана Лазаревића манастиру Милешеви око 1414/1415. године. Повељу је описао и објавио Андрија Веселиновић у стручном часопису Стари српски архив, II, 2003. године. Стални издавачи часописа су Филозофски факултет у Београду и Филозофски факултет у Бањој Луци, док се зависно од издања до издања, јављају и други суиздавачи.

Веселиновић је овако описао деспотов печат: „Диск печата је од жутог воска, али је аверсна површини преливена воском црвене боје. На аверсу су утиснути хералдички симболи, уоквирени кружном легендом пречника 7 цм. У средини су елементи грба који симболизују јединство грба Немањића и Лазаревића: шлем са плаштом и роговима који се врховима скоро додирују, а између рогова је двоглави орао Немањића. Са обе стране шлема, у пољу је по један љиљан, а у подножју је тространи штит, подељен косом гредом, са по једним љиљаном у свакој половини. Печат са истим или сличним хералдичким елементима Стефан Лазаревић је примењивао од свог проглашења за деспота. Први је на повељи Дубровчанима из 1405, а последњи пред смрт на повељи за Лавру св. Атанасија од 20. јануара 1427.“

Текст кружног натписа гласи: „У Христа Бога благоверни и христољубиви господин Србима и Подунављу деспот Стефан.“

Што се тиче љиљана на деспотову печату, можемо претпоставити да поред симбола власти дароване од Бога, они можда симболишу и везу са Котроманићима. Они су ипак носили титулу краља Срба, док је Стефан Лазаревић био деспот. Деспот Стефан у неким повељама се титулише као „господар свих Срба и Подунавља“, док у некима титула му гласи „господин Србима.“ То можда има везе са борбама у држави Котроманића за власт и промјенама на краљевском трону. Ту мислим на борбу између краљева Стефана Остоје и Стефана Твртка II Котроманића.

Како год да било, чињеница је да симбол љиљана није никакав непознаница међу српским владарима у средњем вијеку. Тај симбол се користио попут других симбола и уз крст, орла, двоглавог орла, један је од највише коришћених симбола. Љиљан је симбол Богородице, а у средњем вијеку био је и симбол власти дароване од Бога.

извор: Борис Радаковић 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина