Линта: За страдање Срба у Брадини и општини Коњиц још увијек нико није одговарао

  • Предсједник Oдбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта подсјећа да се прије 28 година десио стравичан злочин над Србима у селу Брадина код Коњица које су починиле муслиманско-хрватске формације.

У Брадини је 25. маја 1992. године на најмонструознији начин убијено 48 српских цивила. Стотине Срба су одведени у злогласне логоре Мусала, Челебић и друге гдје су мучени на најсвирепије начине док су остали протјерани, а њихова имовина је уништена и опљачкана. У логорима су од посљедица мучења и злостављања страдала још 22 српска цивила док се за 5 још трага.

Линта је посебно нагласио да су Срби тешко страдали, не само у Брадини, већ на подручју читаве коњичке општине. За злочине у Брадини односно на подручју општине Коњиц још увијек нико није одговарао иако постоје бројна и потресна свједочења преживјелих Срба и материјални докази. У Суду БиХ је 8. маја прошле године почело суђење припадницима тзв. Армије БиХ и ХВО за злочине над Србима из Коњица, Брадине и околних српских села. Нажалост, мале су шансе да ће страдали Срби и њихова родбина дочекати истинску правду јер оптужницом није обухваћено муслиманско војно и цивилно руководство.

Линта истиче да федералне и кантоналне власти воде политку цементирања етничког чишћења Срба у долини Неретве. То најбоље потврђује чињеница да од некадашњих око 7000 Срба на подручју општине Коњиц данас живи свега њих око 250 или мање од 5 посто од предратног броја. Малобројни српски повратници се суочавају са систематском опструкцијом у обнови кућа и рјешавању бројних инфраструктурних и комуналних проблема, као што је скупа такса да се прикључи струја и др. Велика већина порушених кућа још увијек није обновљена и мале су шансе да ће доћи до значајнијег побољшања. У селу Брадина послије 25 година од завршетка рата нема готово никаквог живота.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар