Брборић: Ћирилица је идентитетска категорија

Округли сто о Употреби ћирилице у јавном простору одржан је данас у Филолошком факултету у Београду у оквиру 49. Мађународног научног састанка слависта у Вукове дане у организацији Министарства културе и информисања. Међу еминетним славистима као учесник округлог стола нашао се и...

ДРАШКОВИЋ ЗА ДУБРОВАЧКИ ВЈЕСНИК: У Требињу, као и у Дубровнику, још живи дух вјековне латинске културе!

Дубровачки медији све чешће пишу о Родољубу Драшковићу и његовим пројектима у Требињу и Херцеговини, а најновији интервју на двије стране дао је за ново штампано издање „Дубровачког вјесника“. Уложили сте пуно капитала у требињски крај. Откуд везаност и мотивација? Ја...

ДР МИЛОРАД ВУКАНОВИЋ: Нико нема право да својата Дубровник!

Историја Дубровника препуна је Срба који су оставили значајан траг, како за град Дубровник тако и за српску културну баштину. Један од њих је и др Милорад Вукановић. Од задње деценије двадесетог вијека па до данашњих дана Вукановић се на више начина континуирано бави животом Срба...

СЛАВЕН КНЕЖЕВИЋ – Иноватор који је осмислио најекономичнији модификовани фузиони реактор

Славен Кнежевић, 21-годишњи пронлазач и истраживач, студент два факултета, патентирао је револуционаран проналазак Модификовани фузиони реактор, јединствено откриће у свијету нуклеарне технологије. Модификовани фузиони реактор представља јединствен проналазак у свијету нуклеарн...

ХЕРЦЕГОВАЧКИ КНЕЗ РОДОЉУБ ДРАШКОВИЋ: Моји се радници свјесно одричу дијела своје зараде, јер им је јасна моја визија!

Бизнисмен и новоизабрани херцеговачки кнез Родољуб Драшковић казао је у интервјуу за Херцег телевизију како се његови радници свјесно одричу дијела својих зарада, јер им је, како каже, јасна његова визија. „Добро се споразумијевамо ја и моји запослени. Сви су они свјесни да много...

ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Цветко Рајовић и његови наследници у служби династије Обреновић

 Цветко Рајовић, (1793, Вуковићи, Требиње – 1873, Београд) један је из плејаде познатих људи требињског краја, који је као врстан трговац и образован човек, уз то што је говорио италијански, немачки и руски а служио се грчким, француским и влашким језиком, препознат п...

ИРИС БЈЕЛИЦА ВЛАЈИЋ: Дужност Европског суда је да заштити права Срба у Хрватској

Доктор правних наука Ирис Бјелица Влајић без сумње се може назвати једним од бољих познавалаца међународног права у Србији. У својој каријери стекла је огромно искуство кроз обављање различитих послова у којима је била у прилици да се бави различитим сегментима међународног права...

РИЈЕЧ ПО РИЈЕЧ СА НИКОЛОМ МАЛОВИЋЕМ – Књижевност која излази на море

Најнаграђиванији српски обални писац Никола Маловић у разговору са Предрагом Савићем говори зашто је између два понуђена „државна посла“ одлучио да са супругом оснује култну херцегновску књижару и издавачку кућу „Со“. На његов животни пут дјелимичн...

МОМИР БУЛАТОВИЋ: Српску трагедију најјаче сам осјетио на Палама

  Милана Бабић, сарадница портала Слободна Херцеговина, направила је интервју са Момиром Булатовићем који је објављен у Есктра магазину, 5. јануара 2012. године. Бритке мисли Момира Булатовића изговорене тада, актуелне су и данас. Момир Булатовић, некадашњи предсједник Црн...

ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Не плашим се Пинка и Удбе

Владика Григорије тврди да се не узбуђује због могућих нових напада и реакција прозваних у његовим говорима на другом Форуму дијаспоре у Бањалуци.   Епископ диселдорфски и целе Немачке у својим беседама, које су „Вести“ ексклузивно објавиле у два наставка, упозорио је да ј...

ГОЈКО ЂОГО: Срби су генетски надреалисти

ПЕЧАТ ВРЕМЕНА за 2018. годину-  Печатово годишње признање за стваралаштво – награде Печат времена за науку и друштвену теорију и Печат времена за књижевност – за дела објављена у 2018. добили су: Гојко Ђого за збирку песама Клупко („Православна реч“, Нови Сад), Живадин Јованови...

ПРВОСЛАВ РАДИЋ: Новосадски договор (1954) – израз лажног политичког, а не језичког јединства

Када је наступило државно јединство током двадесетог века, било је потребно удружити се и у језику. Зато је од српског, како је називан језик до краја Првог светског рата, настао српскохрватски језик (на почетку Краљевине СХС звао се и српско-хрватско-словеначки). Скуп лингвист...