Слободна Херцеговина » ЛИЧНИ СТАВ: Блајбург, фратар и малине

ЛИЧНИ СТАВ: Блајбург, фратар и малине

  • Сутра је у Сарајеву најављена миса-задушница за побијене усташе и домобране, од Блајбурга до Худе Јаме, у мају 1945. године.

Фото: www.posusje.net

Аргументи римо-католичке цркве су да је то био злочин против човјечности и пресуда без суда, те да сваки човјек има право да се сматра невиним док му се супротно не докаже. А за невине се треба помолити, зар не?! Ево га још један херцег-босански специјалитет, Гордијев чвор утвара и лажи, а кога може одријешити само хитар потез мача, попут оног Александровог.

Но зашто би ико од три политичке стране у Босни и Херцеговини имао нешто против усташких задушница у сарајевској катедрали?! Зашто вам смета усташка миса, а дали сте јој олтар? Њен олтар вам кућу гради, он јој је и темељ и кров! Из овог изузимам Јевреје, који су иако најмалобројнији, једини достојанствено протествовали.

На најаву Блајбуршке мисе у сарајевској катедрали Срца Исусова, дошло је до негодовања дијела бошњачког грађанског, антифашистичког круга. То је онај кварт који пролази улицом Маршала Тита, све до Вјечне ватре.

Но лијеп час историје и за њих одржао је прије неколико дана један херцеговачки фратар. Наиме, у бујици различитих мишљења и коментара о Блајбуршкој миси у Сарајеву огласио се и фратар Марио Кнезовић, који је своје ставове снимио и поставио на јутјуб страницу Радија Мир из Међугорја. У том видеу он се чуди Бошњацима како могу бити такве незналице, те нападати усташку мису, а зна се да су њихови преци у највећем дијелу припадали усташком покрету. Безбели њих око 50 хиљада пострадало је на том Блајбургу. Фра-Марио им то појашњава врло читко.

„Зар ви, у Богу оцу, браћо Бошњаци, мислите да ми ништа не знамо…Зар мислите да повијест и памћење не знају да су бројни муслимани били припадници усташке војске, министри и градоначелници у НДХ. Питајте о том ваше хисторичаре!

Зар треба спомињати Ханџар дивизију. Зар треба спомињати како је службено, у име Исламске вјерске заједнице, муфтија Исмет Муфтић клицао – Нека Алах Свевишњи поживи поглавника Павелића, нека Алах Свевишњи поживи његовог опуномоћеника и све усташе!
Дакле, усташтво је једнако ствар прошлости Хрвата као и већине Бошњака тога времена.

Зар вам треба спомињати да већ годинама на Блајбургу за жртве Бошњака муслимана, молитву изговара главни имам из Гуње, Идриз -ефендија Бешић. Тај имам каже да је Блајбург највеће стратише Бошњака муслимана, гдје је убијено 50 тисућа припадника тог народа.

Схватите, да ви Бошњаци нисте супарници и непријатељи Хрватима католицима. Ми смо супутници повијести, о чему је сјајно писао велики и покојни фра Игнације Гавран. Добро знамо тко је био и остао агресор на Босну и Херцеговину. Добро ви Бошњаци, као и ми Хрвати, знате како су четничке постројбе истријебиле народ ваш из источне Босне у Другоме свјетском рату, а онда и у овоме посљедњем рату с бројних подручја Босне и Херцеговине и РС. Запитате ли се икада, да нисте можда прихватили нечију подвалу и да тражите непријатеља ондје гдје га нема.”

Послије овог фратар је направио једну врло интересантну паралелу, поредећи страдање Орићеве Сребренице са усташким Блајбургом, те добронамјерно поручио Бошњацима да буду мудри јер са таквом несмотреношћу може им се десити да и њима неко забрани комеморацију у Сребреници.

Фото: www.posusje.net

„Убијени у Сребреници нису имали судски процес и убијени су без доказаних кривица. То је геноцид, то је злочин! Убијени у Блајбургу, исто тако нису подвргнути суду и убијени су без осуде. То је злочин! Да, нисам глуп, да не бих закључио да је вјеројатно међу тим убијеним било оних који су заслужили осуду и највећу казну. Но, тко нам јамчи да нетко не помисли да и међу убијенима у Сребреници није било оних који су се огријешили о закон или, о некакву етику ратовања! У сваком модерном правосуђу пресумција невиности вриједи док се некоме не докаже кривица.

Важно је рећи да је фратар Марио Кнезовић, познат и по томе што је у свом родном селу код Посушја у Херцеговини, осмислио споменик хрватским жртвама Другог свјетског рата, који како он каже, само у површним закључцима има алузије на Независну Државу Хрватску. Приликом свечаног откривања споменика 2018. године фратар је присуствовао и фудбалском турниру за дјецу која су била обучену у црне дресове, опет са површном алузијом на усташе Јура и Бобана. Велечасни Кнезовић је био на свештеничкој служби у Кочерину код Широког Бријега, и то у цркви Блаженог Алојзија Степинца. Претходних године он је свесрдно у тамошњој цркви служио Степинчево, дан на коме се слави светост кардинала Алојзија Степинца, службеног `душобрижника усташке војнице`.

И да, Кочерин је познат и по том што код локалне основне школе постоје камени споменици „хрватској ћирилици”.

Ни званична Република Српска не би требало да има ништа против усташке мисе. То би одиста било лицемјерје које тешко заудара.

Када је новинарка Телевизије Републике Српске, прије двије године, питала Милорада Додика, тада предсједника Републике Српске, како гледа на то што његов политички пајдо Драган Човић, (она је то свакако умотала у шарени папир политичке коректности) иде на усташке задушнице у Блајбург, Додик јој је одговорио да Човића разумије, јер и он иде на мјеста гдје се комеморира за српске жртве.

Шта данас читамо из става тада предсједника Републике Српске, а данас српског члана у Предсједништву БиХ – да је за њега отићи на Блајбуршку мису за спасење душа Црне легије Јура Францетића, исто као доћи у Стари Брод на Дрини, гдје су Францетићеви „црнци” клали голоруке жене, дјецу и старце. Међу њиховим лешевима на обали и сплавовима покланих на Дрини, усташа без суда, Јуре Францетић, себе је огласио генералом Дрињанином. Но то Додику не смета да Човићу набацује Трећи ентитет као тениску лоптицу за нови дејтонски сервис.

С тога, зашто би Блајбуршка миса у Сарајеву била спорна за званичну Републику Српску када у западној Херцеговини већ постоји олтар мученицима Блајбурга, а против кога Република Српска нема ништа против.

И тако, све тече од избора до избора, а корисне гријехове не треба мијењати.

Додикова Република Српска већ одавно подмеће леђа да се олтару мученика Блајбурга сагради и порта, у којој се већ држе мисе за Павелића и Степинца. Тај хрватски ентитет БиХ би се протезао од Равног и Завале у Попову пољу, преко Пребиловаца и Клепаца код Чапљине, Дретеља и Житомислића, до Злосела на Купресу. Зашто би с тога била спорна усташка миса у Сарајеву, а званична РС гради оквир за њене олтаре?!

И ничег новог нема, данас је ко и јуче. Вријеме се тромо вуче, некоме био је рат, а неком остао брат.
Усташи биће миса, најгорим државна сиса.

Кога боли може да легне на респиратор купљен од фирме за промет малина у Сребреници.

Горан Лучић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина