КРСТ НАД ЈАМОМ: Памтиш ли Србине црвену ријеку што нам из груди тече?! (ВИДЕО)

КРСТ НАД ЈАМОМ: Памтиш ли Србине црвену ријеку што нам из груди тече?! (ВИДЕО)

„Овде је мир, уместо нас нек` ветар њише тополе,
Памтиш ли Србине црвену реку што нам из груди тече,
Ако још живиш, ослушни звуке – то наше усне моле,
Црне усташке крстове спали на видовданско вече,
Памтиш ли Србине црвену реку што нам из груди тече?!“          

Фото: Фронтал

             

У потпуно испуњеној дворани Културног центра „Владо Дивљан“ у Београду, синоћ је приказан документарни, дугометражни филм „Крст над јамом“, аутора Душана Басташића.

Душан Басташић је оснивач и предсједник удружења потомака и поштовалаца жртава усташке НДХ-а – „Јадовно 1941.“ из Бања Луке.

Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године посјећује, истражује и обнавља сјећање на мјеста масовног злочина и српског страдања у комплексима хрватских усташких логора.  Први су кренули  беспутним јамама Велебита дижући глас да се више не смије ћутати о цијелом једном народу кога је злочинац уморио, а политика ућуткала; први су организовали ходочашћа највишој хумки српског народа.

БАЊАЛУКА, 26. АПРИЛА /СРНА/ – У Народном позоришту Републике Српске премијерно приказан дугометражни документарни филм „Крст над јамом“ у продукцији Удружења грађана „Јадовно 1941“.

Филм „Крст на јамом“, снимљен у продукцији Удружења „Јадовно 1941.“,  говори о тим почецима, напорима да се над јамама уздигну православни крстови, знаци људског достојанства и гласници истине која мора васкрснути!

У филму се злочин идеолошки тумачи од почетка, те свједочи о данашњем стању у коме се налазе стратишта и спомен-записи над њима. На Велебиту и његовим падинама према мору познате су 32 јаме у којима су усташе гробиле српски народ. У том систему за убијање, а који је био претходница Јасеновачког система логора смрти, уморено је више од 40 000 Срба, Јевреја и идеолошких противника усташке творевине.

А Велебит је до данас велика тајна.

И прије него је почео априлски рат Велебит је студијски испитан, а све његове јаме и вртаче су точно означене. Истим принципом као у Херцеговини, усташки илегалци и римо-католичко свештенство, уз помоћ сељана и чобана проналазили су јаме, биљежили податке о њима, вршили прорачун кубикаже гротала и броја тијела која она могу примити. Казниона у Госпићу била је међу првим усташким логорима НДХ-а. Уз госпићки Gericht (њем. суд, казниона), у околини града основано је сабиралиште-мучилиште у истинском усташком злоумљу – на опљачканој фарми оваца и говеда Србина Максимовића, сабиран је српски народ. Међу првим сужњима госпићких логора били су угледни и богати Срби Госпића и сељани Смиљана, родног и питомог Теслиног села. Први православни свештеник на госпићкој стази мучеништва био је парох смиљански Матија Стијачић, поријеклом Херцеговац из Требиња. Прота Стијачић са својим смиљанским народом бачен је у велебитске поноре. Већ након мјесец дана од тог злочина поворке сужања су свакога дана стизале у Госпић, а по 2000, у ланцима везаних пјешке је вођено у Велебит. Исто толико их је из логора „Јадовно“ гурано у поноре. Велебит је био најјефтинија и најучинковитија творница смрти, са гаранцијама да ће све Србе отпремити у нестанак.

„Јадовно“ је затирало народ Херцеговине, Босне, Лике, Славоније, Далмације, чак и Срема.

Прије пројекције филма публици се обратио пјесник Матија Бећковић прочитавши пјесму „Кажа“, а у којој је побрајао неизбројене наше јаме, нове српске манастире.

Нагласио је да су хиљаде убијене у рату од руку злочинца, али да су у миру други пут убијени од свога народа, заборавом и немаром да се њихове мошти опоју и сахране. Пјесник је нагласио да је српском народу нужна мапа свих његових јама и зброј свих његових затртих, баш као што је патријарх Павле уцртавајући мапу српских светиња Косова и Метохије, сагледао цијело српско звјездано небо на земљи.

„И да немамо других гријеха, овај би нам био довољан за наше страшно данашње стање! Зову нас геноцидним народом; ако се то и може рећи, онда је то зато што немаром убијамо сопствени народ.“ – рекао је Матија.

Душан Басташић је говорио о великом и недовршеном послу на Велебиту, а у који се мора укључити васцијели српски народ. Од 32 јаме до сада је обиљежено и документовано њих десет, изнад пет је подигнут православни крст. Нагласио је да је пројекат велебитске спомен-капеле завршен и да чека остварење. Навјестио је да ће „Јадовно“ и ове године организовати поклоничко путовање из Београда јамама Велбита, те да су сви позвани на ову стазу српског бола и страдања.

(Полазак је 29. јуна из Београда; обавјештења пратити на порталу jadovno.com)            

Међу присутнима су били академици Василије Крестић и Матија Бећковић, предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, чланови српских родољубивих удружења, српски свештеници и потомци жртава.

Горан Лучић



 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина