На православном гробљу у Коњицу данас је освештана спомен-капела у којој су исписана имена 330 коњичких Срба страдалих у протеклом рату.
Осим малобробројих Срба који још живе у Коњицу, свечаном чину присуствовали су некадашњи становници Коњица који данас живе широм Републике Српске, Србије, Европе, те Америке, Канаде и Аустралије.
Свету архијерејску литургију служио је епископ захумско-херцеговачки и поморски Григорије.
Међу 330 уклесаних имена страдалих коњичких Срба Стоја Братић из Зворника нашла је име свога брата Ђуре Голубовића и његове породице.
Голубовићи, угледни пријератни професори, убијени су на почетку рата, а убице нису имале милости ни за њихову дјецу која су имала девет и пет година.
За убиство породице Голубовић осуђена су два лица, али само на по 5 година затвора. Ништа веће казне нису добили ни они који су мучили и убијали Србе у коњичким логорима.
Бранко Мандић у логору Челебић и спортској дворани Мусала, која је у рату претворена у логор за Србе, провео је скоро 3 године.
,,Шта сам све преживио; прогон, затварање, мучење. Не поновило се”, каже Мандић.
Какву су голготу прошли Срби у Коњицу говори податак да их је прије рата на подручју те општине живјело близу 7 хиљада, а данас их је ту тек пар стотина. ,,После рата нас је остало око 500. а сада нас има једва 200. Све стари и болесни, једва ходају”, прича Драгољуб Биберџић који је остао у Коњицу. Драгољуб сматра да за коју годину Срба више неће бити у Коњицу, али је епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије оптимиста.
,,Мислим да је врло тешко уништити наше постојање овдје.Вјерујем у огромну херцеговачку енергију и способност да се и у најгорим условима некако снађу”, каже владика Григорије.
Херцеговачка енергија и способност, коју помиње владика Григорије, показала се и овај пут на дјелу. Захваљујући донацијама Удружења Коњичана у дијаспори обновљена је Спомен-капела на православном гробљу и она је од данас споменик за све убијене Србе тог краја. , Коњичка дијаспора не размишља о повратку.
,,После 23 године стари изумиру, а млади од којих је већина рођена у дијаспори нема ни жеље, али ни услова за повратак.Куће су порушене, све је зарасло у коров. Мале су шансе за повратак Срба у Коњиц”, истиче Милорад Лазараевић предсједник Удружења Коњичана у дијаспори.
Спомен-капела на православном гробљу у Коњицу осим помена на све страдале Коњичане, имаће и друге намјене. Парох коњички Милан Бужанин истиче да ће се у капели посвећеној светитељу Василију Острошком и Тврдошком служити свете литургије до обнове Саборног храма у Коњицу.
Након помена страдалим у Коњицу поново је остало око 200 Срба стараца, да пале свијеће за мртве и да се надају да ће се једног дана неко вратити на пуста српска огњишта, и то не само у Коњицу, већ и у осталим мјестима у долини Неретве у којима Срба више готово и да нема.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
