50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Ријека инспирисала сликаре, пјеснике, фотографе

Својом љепотом била је инспирација и надахнуће сликарима, пјесницима, фотографима. На њезиним обалама испјеване су многе љубавне пјесме, изговорене многе клетве и заклетве. Она је готово знала да прича. Многи усамљеници сате су проводили у причи с ријеком. Лијечила је њ...

50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Добро јутро, ја ти вељу! Мељу, мељу…

Млини су радили од касне јесени до раног прољећа. У млинима су се рађале многе приче а једна од њих везана је за Илију који је био наглув. Главни извор налазио се испод брдашца Кулетина који се налазио изнад пећине. Испред пећине направљена је брана са мостом за пјешаке. С једн...

50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Највећа понорница на свијету

Умилна ријека, која наизглед мирује, као огледало кривуда кроз питоме луке и пашњаке правећи себи пут. Није раздвајала ни људе ни територије; штавише, привлачила их је својом  љепотом. Главни извор налазио се испод брдашца Кулетина који се налазио изнад пећине   Чим по...

50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Завичајна љубав

У животу тадашње Билеће била је важнија од главне улице. Град је имао душу, али срце је била Требишњица, ријека мог одбјеглог дјетињства. Човјек може да бира пријатеља, дјевојку, друга, али не може завичај и мајку, и тој љубави невјерство је непознато. А љубав према завичају ...

50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Не пропустите приче о Требишњици из пера Војислава Гњата

Формирање хидроакумулације Билећко језеро завршено је 1967. године, а брана Гранчарево пуштена је у рад 1968. године. Посљедњи становници Завођа исељени су већ 1966. Дакле, прије 50 година билећка општина остала је без најљепшег, најплоднијег и културолошки најбогатијег диј...

Раде Црногорац: ЗАПИСИ СА ЛАЖНЕ МЕЂЕ

Ови записи настају  у мирисном липовом хладу, уз лименку Никшићког, на земљи пуној бодљикаве сјекавице. Реченице се творе и у дугим скакутањима с камена на камен, настају током увлачења у тек откривене пећине и припећке; настају током молитве у малом сеоском храму, током ду...

ДАРКА ДЕРЕТИЋ: „Покондирена тиква“ ипак је тиква

Има једна народна изрека коју често користи моја мама : „ Нашла се свиња у чем није била!“ На први поглед дјелује можда помало грубо или чак увредљиво, али најбоље описује стање свијести појединих људи. Постоји једна врста људи која ,под одређеним околностима, зачас створ...

БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Пишем да бих читао. Читам да бих…

Знам ја да данас нема много сврхе ово што радим. Можда ће, ретроактивно, бити у неким будућим временима када дио ове истине, у виду садашњих упозорења и апела, а тадашњих већ – крвавих рана и посљедица, изађе на видјело, али писање као ни читање, дефинитивно нису у моди. Иако н...

ХУМСКИ ЗАПИСИ: Шкија

Од кад знам за себе гледао сам како се мота шкија.  Фасциниран вјештим покретима прсти пушача док ставља дуван у тек извађен ћат био ми је права позоришна представа. Обична, резбарена дрвена кутија пуна шкије некад је био највећи иметак код Херцеговачког човјека-сељака. Шкија с...

Сиктер, ефендијо бањалучки! Јадни, а не просвјетни!

Као увод овом oтужном тексту искористићу један параф са наше драге и драгоцјене Трифкове “Слободне Херцеговине“: “Крај је школске године и невјероватне вијести долазе из Херцеговине. Сви се питају и нико не зна одговор по чијем је налогу Министарство просвјете РС одлучи...

БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Учите енглески да би живјели на српском

Још једна тема која, дубином своје ране и јачином боли, гледа свјетлост ових екрана прије неких других тема. Шта ли, тмина и горчина коју носи са собом поклопила је и задњи трачак свјетлости и наде да ће бити нешто боље и другачије по том питању. То више није гангрена појединаца,...

БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА: Отргнуто од заборава – Генерал који је волео Србе

Нарочито широке руке је био код изградње прелијепог моста, у народу звана Ћуприја на ријеци Чеплици, јединој притоци Требишњице. Много пара прогутало је и војно утврђење на лијевој обали у којој ће бити смјештен цијели вод војника, чувара моста   Пише мр Војислав ГЊА...