Билећка трилогија: Испраћаји

Један од најтужнијих испраћаја са жељезничке станице у Билећи кога се сјећам био је непосредно након Другог рата када су испраћени први колонисти у војвођанска мјеста Сечањ, Гајдобру и Сутјеску.   Иако је Билећа даноноћно испраћала и дочекивала по неколико возова, није...

Билећка трилогија: Утихнула дједова топлина

Гледам Билећко језеро, набрекло од брда до брда и као неман се надвило над некадашње Мирушко поље, Градину и Колањевиће, потопивши Приспу, Паник и Чепелицу, те гробља, споменике и читаво Завође. Народ се одатле раселио, нигдје живе душе.   А онда ме знатижеља одведе путем до...

БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА: Један глас – један опанак

 Причало се да је прије Другог рата уочи избора кандидат Радикалне странке Петар Капор имао обичај да својим бирачима дијели лијеви опанак – десни ће дати послије избора, па би их народ након избора спаривао. Његов опонент Јефто Попара дијелио је паре. Јефтов рецепт је ипак...

СВАКЕ СРИЈЕДЕ САМО СА СХ: Најновије приче Војислава Воја Гњата

Од среде 2. септембра само на порталу Слободна Херцеговина имаћете прилику да читате најновије приче Војислава Воја Гњата. Култни аутор, уз кога одрастају генерације Билећана, на радост бројних читалаца наставља серијал „Билећка трилогија“. Реч је о причама које...

Билећка трилогија: Овдје нису битисали људи него њихове половине

Од силне хуке, ломљаве и пуцања хиљаде громова више нисам мого ни да мислим. Сигурно су кажњеници у ово чудо гледали ко спас, да напусте оток у хладној води и још једном осјете офанзиву коју је овај пут бог послао на њих. Али, тај застрашујуући зид између неба и мора полако...

Билећка трилогија: Овдје се живот продужава из ината

Изашо сам и ја. Док сам се протезо не бих ли одагно узаврела сјећања, поглед ми се заустави на пијавици. Полако се увијала, можда километар далеко, али се чинило да је трећину неба замутила. Мимоилазила нас је. Нас је свак мимоилазио. Погледо сам на другу страну, небо ч...

Билећка трилогија: Цигарета може главе да ме кошта

Студенте сам некако провукао преко отока, отишли су након три мјесеца кући и било ми је много лакше. О томе су одлучили негђе тамо, али прижељкујем да су и моји извјештаји нешто значили. Коначно, поставих глупо питање: – Откуд ти? – и одмах виђех да сам лупио, а он се...

Билећка трилогија: Ко је Пеко?

Ја својим затвореницима дођем ко нека врста попа. Имају право да дођу код мене, да се изјадају, замоле неке услуге, а моје је да све уредно запишем и даље прослиједим, па шта буде. А обично не буде ништа, или још горе: разна понижења и батине од својих сустанара а под контрол...

Билећка трилогија: Стижу први затвореници

Помишљам: у мору око овог отока ни рибе нема. Све су смислили да нам нема спаса. Одавде ни ласта не би могла да умакне. Пошто смо имали техничара, распоредих остале да износе материјал, а нас двојица се бацисмо на цртање прве бараке. За храну смо насоврљали привремену барачиц...

Билећка трилогија: Боже, ко су ови, одакле су, знају ли како се зову?

Ваљда су одлучили да заспу па шта им бог да, а ја, не знајући с ким сам на огољелом отоку, нагом ко од мајке рођеном, без дрвцета, а вјерујем и без змије, јер ни она не би имала шта да једе, наставих да тонем у небо. И море набрекло. Пријети дубоком тишином. Чини ми се да чуј...

Билећка трилогија: Трабакулом на пусто острво

За мном и човјек-риба, али мало брже, жури му се да нешто обави прије него што се растанемо. У луци трабакула, више личи на сандучину састављену простом руком него на брод. Видим неколицина се укрцава, а моја пратња прилази, даје ми коверат са упутством да га отворим кад стигне...

Билећка трилогија: Возом до Зеленике

 Донио је задатак, а ја се и данас кајем што Јованку не ожених. Али, било је суђено, да није, поменула би ми је фалетарка пред рат. Локомотива дахће, звиждука као да муку изгони. Пуше. Из ње шишти пара. Тешко јој. Сједим у службеном вагону. Врућина. Запара подиже опор...