ПРИЧЕ ИЗ КАМЕНОГ ГНИЈЕЗДА: СТР „ВУКОВИЈЕ“

До прије коју годину, да бисте дошли у Вуковије, морали сте се намјерно запутити и ићи добра два сата хода, газећи оштри херцеговачки камен, и испред себе рукама размицати жилаве јасенове и грабове кукрице. Прошле године Господ се смилова на преостал...

ДАРКА ДЕРЕТИЋ: Дјетету у нама

Писати о дјетињству значи поново се вратити том дјетету у себи и његовој радозналој зачуђености пред свијетом, ако смо уопште икад и допустили да то дијете оде из нас. Бити дијете значи бити лепршаво лак пред неизвјесношћу, слобођен страха од неуспјеха, не знати за оно чега...

БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Држимо ли се, браћо Херцеговци? Не вала као Црногорци!

Има та нека прича како се Црногорци ван Црне Горе држе јако и најјаче од свих. И кад мало боље човјек погледа, они се заиста држе. Могу и да се не воле, али један другог препознаје, чува, држи, помаже и тешко да издаје. Прича се то и за нас Херцеговце, међутим, том нивоу ми ј...

БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА: Чувај се пошљедње

Много тога се у животу каже, доживи, али рекоше да је пошљедња ријеч најтежа, најдуже се памти и ње се треба чувати. Мада се нисмо никад видјели, заједничко нам је било да смо обојица рођени у Билећи, да живимо далеко од родног краја и да имамо неизрециву жељу да оставимо...

ХУМСКИ ЗАПИСИ: Мисао о завичају

И опет јесен. Те тешке новембарске кише, небо као да ће ми пасти на главу. Дуге војвођанске равнице, пусте, празне таман тако да ни мисао нема за шта да запне, него путује кроз редове сасушеног и покислог кукуруза, жури да види неку планину, да осјети хладноћу планинског ваздуха,...

Милош Ковић: Војвођански „антифашисти“ против Матице српске

Може се само нагађати о томе да ли је Матица српска постала предмет ширих, англосаксонско-немачких одмеравања снага, или је можда реч о намерном урушавању кључних националних установа какве су, поред Матице, Црква и САНУ, да би се Срби присилили да „промене свест“ и одрекну...

Камен изњедри град, небо га благословом цјеливало

Између брежуљака вјечно овјенчаних  снијегом,  положена Божијом руком  на раме језерског плаветнила, лежи  земљица Светога Саве, из камена изњедрена још и прије Косовског боја, и осталих великих датума историје читавог српског рода.Баците ли бистар поглед на кршевите предје...

КАКО СУ СЕ НЕКАДА СЛАВИЛЕ СЛАВЕ У МОМ СЕЛУ-Братислав Петровић

Чим нас јесен окује својим разнобојним бојама, поред радова у пољу на убирању летине и привршавању јесење сетве, почињу и славе. Са Света Петком почињу, а у мом крају тај дан многи зову и Пејчин дан. Док сам био дете, сматрао сам да је тај дан добио назив по мом прадеди Пејч...

ХУМСКИ ЗАПИСИ: Чатрња

 Кап, клизи лагано низ стакло прозора који гледа на непрегледну војвођанску равницу. Баш та кап, клизећи низ стакло пробуди у мени Херцеговца са очима пуним носталгије и као гром из ведра неба пуче мисао, баш о чатрњи! Чини ми се да нико не зна како је тешко живјети без воде ка...

БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Прљаве руке – чиста рачуница. Не бјежимо од заната!

Може мислити ко шта хоће, али ти људи, углавном прљавих руку, имају више него чисту рачуницу. Чистију него што је имају многи инжењери неба овога. Занат – у ово вријеме, у овој земљи, у оваквим околностима – позив који ће се све више тражити, а све мање одбијати. Само ако то буде...

Само да је живо и здраво – и да буде СИНЧИНА!

Прије неки дан, у самопослузи сретох комшије. Он, са кесама у рукама, она са стомаком до зуба.   Застадоше, да се поздравимо, упитах њу како тече трудноћа, и тек што је изустила да нешто каже, он јој упаде у ријеч. „Знаш како, само нека буде живо и здраво. И мушко“. Набаци...

БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Позајмица црвене боје

Кад ти дивна особа препоручи дивну тему, шта ми друго преостаје него да се “дивно” потрудим да напишем сву дивоту садржану у тој теми. Ја се том дивотом бавим одавно, запала ми је за очи, срце и душу… Не могу рећи да нисам могао и раније и активније од тога, али није лош ни т...