Слободна Херцеговина » Кочићев дан у Београду

Кочићев дан у Београду

  • Као дио традиционалне манифестације „Кочићев збор“, и ове године је Кочићев дан у Београду, у организацији Представништва Републике Српске у Србији и два удружења књижевника, Српске и Србије, окупио књижевнике с обе стране Дрине, а драги гост им је био писац из Македоније Христо Петрески.

Кочићев дан у Београду – у Алеји великана на Новом гробљу

 

Из Републике Српске били су Слободан Јовић из Лопара и Ранко Павловић и Бање Луке; из Србије Душка Врховац и Драган Колунџија из Београда, Дејан Алексић из Краљева и Жарко Миленковић из Грачанице.

Послије полагања цвијећа и вијенаца на Кочићев гроб у Алеји великана на Новом гробљу, у име Удружења књижевника Србије говорио је Јанко Вујиновић, а Ранко Павловић у име Удружења књижевника Републике Српске.

Директор Представништва Р. Српске у Србији, Млађен Цицовић и сарадник Мирко Бајић положили су вијенац на Кочићев гроб у Алеји великана на Новом гробљу

Вујиновић је подсјетио да је Кочић увијек писао великим почетним словом ријечи: Отаџбина и Слобода и да, нажалост, није успио да доживи и види слободу српског народа, слободу за коју се борио у Босанском сабору, у Крајини и у казаматима Аустроугарске, али и у својим причама.

Ранко Павловић је казао да, ако су руски писци могли са поносом да говоре да су изашли из Гогољевог „Шињела“, онда и српски писци, нарочито у Крајини, са поносом могу да кажу како су „изишли испод Кочићевог кожуха, оног змијањског кожуха, који зими загријава, а љети хлади“, те додао да је Кочић, као и његов сљедбеник Бранко Ћопић, показао да локалне теме, дјела о завичају, могу врло лако да добију универзална значења и то „ми, писци, баштинимо од Кочића и на томе треба да учимо, да га слиједимо и врло смо поносни што имамо такав узор“,

Директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је да је Кочић прави примјер Србима колико је значајно за српски народ да сачува вриједности које бране његов национални идентитет: српски језик и писмо, културу, традицију и обичаје.
– Кочић је свој живот почео на Змијању, а завршио овдје у Београду. И то је још један показатељ да смо ми један народ, један језички простор, једна култура и традиција – истакао је Цицовић.

У име Удружења књижевника Србије у Алеји великана на Кочићевом гробу говорио је Јанко Вујиновић

Уз вијенце свјежег цвијећа на Кочићевом гробу и пред споменик Кочићу у Чубурском парку, које већ скоро петнаест година полажу Предстваништво Републике Српске у Србији и два књижевничка удружења, ове године је било и цвијеће које је у име Просвјетно-културног друштва „Просвјета“ у Београду положио Дејан Мастиловић, секретар друштва.

Скуп испред споменика Кочићу у Чубурском парку

Кочићев дан у Београду се сваке године завршавао књижевним програмом у свечаној сали Удружења књижевника Србије (Француска 7), па је тако било и ове године: под традиционалним насловом „Змијање у Београду, Српска у Србији“ своје стихове и прозу говорили су: Драган Колунџија и Душка Врховац из Београда, Дејан Алексић из Краљева, Жарко Миленковић из Грачанице, Ранко Павловић и Слободан Јовић из Републике Српске и драги гост из Македоније Христо Петрески. Бесједу о Кочићу имао је Видак Масловарић, а у име Удружења књижевника Србије, са којим Представништво Републике Српске у Србији има традиционално добру сарадњу, колеге из Републике Српске и њихове госте поздравио је Радомир Андрић, предсједник Удружења.

Представништво РС у Београду 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина