НАСЛОВИ

Ко је градитељ споменика Краљу Александру Карађорђевићу на Орјену: Сјећање на мајстора Станка


  • Међу бројним градителјима надгробних споменика са подручја општине Херцег Нови истиче се самоуки умјетнички клесар Станко Лепетић из новског села Мокрине. Село је познато по мајсторима клесарима и зидарима који су у давнини зарађивали радећи по Херцеговини и Црној Гори.

121

1931. година. Мајстор Станко Лепетић држи заставу тробојницу – први са десне стране споменика у првом реду

Извор: др Горан Ж. Комар/ Глас Требиња
У вријеме млетачке доминације у Боки Мокрине су припадале Топалјској комунитади, историјском језгру херцегновске општине, основане дукалом млетачког дужда Јована Корнера 1718. године. Род мајстора Станка у Мокринама је присутан барем од периода Морејског рата (1684-1699). У првој години живота комунитади (1719) у Мокринама су живјели Вукадин са 15 и Петко са 6 чланова фамилије. Касније, 1758. године приликом израде пописа домаћина познатих као „Ноте од соли“: Томо, Ђуро, Перо и Драшко са укупно 27 укућана, а у периоду француске управе 1808 године: Нико (брат му је пловио), Тодор, Андрија (брат у пандурима), Ђуро са 62 године и два сина, Нико, Томо, Мијо са 60 година и једним сином, Марко са 70 година и једним сином, Јоко, Глиго са три брата, Јоко Томов са братом, Лазо са 60 година о којему пише да је „мајстор од камена“ и да има малог сина, Лука, Јоко Тодоров и Никола са два сина.
О мајстору Станку писао је 1913. његов савременик Саво Накићеновић казујући о његовом мајсторству у изради „крстова“ које је слао на дар тадашњим властодршцима. Према усменој традицији овај род је на подручје Боке стигао из Херцеговине на измаку 17. вијека. Свештеник и историчар С. Накићеновић као првог уселјеног у Боку помиње Ћетка Лепетића.
У најстаријем млетачком катастру довршеном 1690. године у Мокринама се помињу Милан Лепетић са 7 укућана, Петко са 8 и Вукадин Лепетић са 10 укућана (Г. Комар, Планинска села Драчевице под влашћу Венеције, Херцег Нови, 1997)

www

Станко Лепетић

Споменик који је подигнут кралју Александру на мјесту Орјенска локва под Орјеном 1931. године, откривен је заједно са отварањем планинске куће дубровачког планинарског друштва „Орјен“.
Како се види на фотографији, споменик је са постаментом био виши од три метра. Оборили су га припадници партизанског покрета комуниста за вријеме Другог свијетског рата и он је касније пренешен у Кривошије да би био преклесан и употребњен за надгробни споменик једног жителја Кривошија, што је случај незабилјежен у историји ових крајева.
Споменик је саграђен прилозима народа са обје стране херцеговачко-црногорске границе, али сигурно, у највећем броју жителја Херцег Новог и Требиња.
Станко Лепетић израдио је велики број споменика карактеристичног облика у Мокринама, Крушевицама, Ратишевини, Каменом и низу околних новских села. Међутим, велику умјетничку вјештину показао је израдом представа светителја које су уграђиване у прочелја бокешких цркава. Овом приликом поменуо бих представу Св. Великомученице Варваре на парохијалној цркви у родним му Мокринама, представу Св. Николе у сусједним Крушевицама, али и изузетно ремек дјело: представу Св. Саве Српског на згради школе у Мокринама.

1234

Алат мајстора Станка у посједу Милене Лепетић удате Кнежевић

Мајстор Станко је исказао и бригу за старине, па је у своје вријеме начинио „препис“ старог ктиторског натписа са обнавлјане цркве Св. Варваре у Мокринама који је у стару мокрињску цркву уграђен 1749. године. Израдио је, такође, изузетни споменик сердару Тому Томашевићу у Сврчугама, основна обилјежја на споменичком комплексу митрополита Данила на Орловом кршу.
Мајстор Станко припадао је, дакле, старој херцеговачкој фамилији која је и раније давала мајсторе клесаре. Било би веома корисно за историју Старе Херцеговине приступити проналажењу свих клесарских и градителјских дјела Бокелја на простору Херцеговине, а њих је веома много. Примјера ради, подсјетио бих овом приликом само на мајстора Тома Томашевића из Мокринама сусједних Сврчуга који је подигао веома значајну цркву у Гацку. Када се овим неимарима придруже и ктитори, а не треба ходити далје од цркве Светога Василија Острошког у Горњем Врбну код Требиња, тада је број Бокелја који су потекли из Херцеговине, а који су се на такав начин сјећали завичаја, веома велики.


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



О аутору

Оставите коментар