Књига за сјећање и опомену: Представљене ПРИЧЕ ИЗ РАТОМИРА

Књига за сјећање и опомену: Представљене ПРИЧЕ ИЗ РАТОМИРА

  • Књига „Приче из ратомира“, прво огледање у прози новинара Радио Требиња Ратомира Мијановића, представљена је вечерас требињској публици, на књижевној вечери у организацији Народне библиотеке Требиње и издавача Књижевне заједнице „Јован Дучић“.

Анегдотски језгровито у двадесет и три кратке приче, засноване на аутентичним догађајима, Мијановић проговара o ратним годинама у Херцеговини, својим саборцима, пријатељима и познаницима, људскости и неправди, животу који су осјенчиле туге за рано угашеним младостима, а узвисили подвизи и херојство оних који су стали на браник свог завичаја.

 

Аутор каже да је литерарни првјенац посветио младости Херцеговине која је положила своје животе у рату, знаним и незнаним херојима у небеском строју, те додаје да му је посебно драго што је на вечерањој промоцији окупио оне преживјеле хероје, своје саборце, актере и свједоке догађаја које је преточио у приче.

„Ово су истините приче из рата који сам и сам прошао од првог па до посљедњег дана. Почињем са 1. октобром 1991. године када је почео рат на овим просторима и једна од прича на почетку књиге посвећена је погибији мог друга на дубровачком ратишту, а посљедња прича је мој опроштај од Николе Бајчетића, друга из билећке бригаде који је погинио завршних дана рата на Жегуљи“, истиче Мијановић.

 

Књижевник, Ратомиров саборац и један од јунака његових прича Миодраг Љумо Хрњез истиче да књигу, иако казује о трагичним и туробним ратним годинама, доживљава као „дворац са 23 одаје које зраче љубаљу, топлином и искреношћу“, а препоручује пажљиво читање, јер књига, додаје он, пуно више него ријечима – говори својим бјелинама.

„Ратомир је ову књигу више пута оплакао. Свака прича је са сузама настала и са сузама ушла у књигу. То су духовне сузе, које просвећују и оплемењују – и Ратомира и читаоце. За Ратомира сам сигуран да је ово само камен темељац његовог стваралаштва и да ће се у књижевном свијету за њега тек да чује. У овој књизи је борба између Ратомира – новинара и књижевника, а ја навијам – да побиједи књижевник“, казао је Хрњез.

На ратишту на Борачком језеру Александар Сарић је дао крв да спаси школског друга – непријатељског војника ХВО, који се лијечио у српској ратној болници. Био је свједок и необичне размјене на линији раздвајања, која је једне ноћи саставила све три зараћене војске, а када су родитељи једног његовог саборца „откупљени“ за двије транспортне торбе дувана.

Двије и по деценије касније, ове двије ратне успомене су и литерарно овјековјечене у „Причама из ратомира“.

 

„Међу корицама ове књиге ћете прочитати истините приче – то јест, исповијести обичних људи који су као и многи други у тим временима били спремни на многа одрицања. Ако мало дубље погледате – из сваке приче извире по једна хришћанска врлина – љубав, праштање, пожртвовање, родољубље, доброта, поштовање…“, каже Сарић.

Рецензент књиге Игор Сврдлин записао је да аутор у „Причама из ратомира“, једноставношћу која долази до сржи, од својих сјећања твори једну вриједну збирку, која је и својеврсни његов „крик против бесмисла рата, крик за мртвим пријатељима, крик против неправде и крик за неким љепшим и безбрижнијим временима“.

„Драго ми је што сам кумовао једној оваквој збирци – да  Ратомирово име, као кованица од рат и мир, буде њен назив. Сматрам да нема приче о рату без приче о миру, нити приче о миру без приче о рату“, казао је Сврдлин.

 

На промоцији која је одржана у до краја испуњеној башти испред зграде Народне библиотеке емитовани су и одломци радио драма урађени по текстовима најупечатљивијих прича, а  у културно-забавном програму учествовали су требињска група „Кругови у житу“ и талентовани литерарни ствараоци  из требињске гимназије „Јован Дучић“.

Р.С. / Радио Требиње

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина