• Београдска надбискупија захтева враћање четири пута више имовине у реституцији од пописане. На списку ове верске заједнице и други војни објекти, гробља, приватне задужбине…

РИМОКАТОЛИЧКА црква у Србији (РКЦ) тражи четири пута више имовине него што јој је, према катастру и судским земљишним књигама, одузето! Како „Новости“ сазнају из извора блиских Немањиној, међу здањима која потражују као замену за некретнине које не могу да добију у натури налазе се чак и војни објекти. Тако у оквиру заменске реституције Београдска надбискупија потражује земљиште касарне „Васа Чарапић“, у Улици Михајла Аврамовића, где је смештен део Гарде Војске Србије!
Ако не може то, онда РКЦ даје опције: земљиште Војно-географског института у Улици Мије Ковачевића 5 и Војномедицинског центра Карабурма, у Северном булевару 1.

Све ово траже у замену за станове у центру Београда, пре свега у Крунској 19, који су им некада припадали, али данас не могу физички да им буду враћени.

Увидом у документацију, „Новости“ су утврдиле да спор између Римокатоличке цркве, пре свега Београдске надбискупије и Сремске бискупије, и Агенције за реституцију траје већ дуже време, јер је РКЦ незадовољна обимом онога што јој је враћено, као и темпом враћања.

Посебно су фрустрирани јер им држава не враћа гробља. Конкретан спор испао је око гробља у селу Кукујевци, у Срему. Како наводе у Сремској бискупији, ово гробље не само да је некада било црквено власништво, већ се плаше и могућности да локалне власти донесу одлуку о потенцијалној пренамени. У Кукујевцима је 98 одсто становништва било хрватско, али је већина после 90-их прешла с друге стране границе, па сада у месту живи само једна католичка породица и неколико појединаца. Ово гробље је често изложено девастацији. У Сремској бискупији сматрају да држава о гробљу не брине, али не жели ни да га врати Цркви.

Гробља, међутим, по закону не могу бити предмет правног промета. Дакле, не могу бити враћена. Осим тога, већина је данас мешовита, мултиконфесионална. На њима нису сахрањени само католици, већ и житељи других вероисповести.

Притом, РКЦ је једина црква која је назад добила једно гробље – у Сремској Митровици, али оно одавно није активно. На њему се не обављају сахране и више има статус културног добра. При- том је моноконфесионално. Осталим црквама и верским заједницама такви захтеви су одбијени.

РКЦ је водила на десетине спорова против решења Агенције за реституцију, што пред Управним, што пред Врховним касационим судом и све их је изгубила! Једини спор који су добили пред Управним судом, али га затим изгубили пред ВКС у жалбеном поступку, био је везан за земљиште у Кукујевцима, за које нису приложили одлуку о одузимању. РКЦ је тврдила да је Агенција дужна да прибави ту одлуку, а Агенција да по закону није дужна ако одлуке нема. А одлуке није било из простог разлога што дотично земљиште није ни одузето РКЦ у аграрној реформи.

То доказује и писмо тамошњег жупника из 1947. да они нису потпали под аграрну реформу јер су имали мање од максимума земље, односно мање од 10 хектара.

Посебно занимљиво је земљиште из задужбине Владислава грофа Пејачевића де Вероцизи, аустроугарског велепоседника, који је имао много имовине у Срему и Хрватској. Велики део је оставио народу кроз задужбине, а једна од њих је Румска римокатоличка жупска заклада за сиромахе. Задужбина је била приватна, мада је РКЦ доказивала да је задужбина њена. Мистерију је разрешио сам румски жупник који је доставио податке да Црква није оснивач те задужбине, па је њен захтев за повраћај имовине одбијен.

Сремска бискупија је изгубила два управна спора везана за земљиште које припада тој задужбини још пре три-четири године. Међутим, заступник бискупије је поднео захтев за враћање треће парцеле која је припадала задужбини, тврдећи опет да је оснивач те задужбине РКЦ!

Званични подаци Агенције за реституцију показују да је више од половине захтева РКЦ решено (поднето је 467 захтева, а 252 су решена). Од тог броја, 127 је одбачено.

РКЦ у поступку реституције потражује око 3.996 хектара земљишта и 113.865 квадрата објеката. Међутим, Комисија Владе Србије за прикупљање података о имовини одузетој црквама, из 2004. године, утврдила је на основу података бивших општинских судова који су водили земљишне књиге, да је РКЦ одузето 974 хектара. Према подацима катастра пак одузето им је 1.105 хектара. Дакле, у оба случаја скоро четири пута мање од онога што данас траже!

Кроз поступак реституције или у заменској реституцији, РКЦ је враћено више од 724 хектара земљишта и 22.551 квадратни метар објеката. Када се томе додају захтеви који су одбачени, одбијени или су их странке саме повукле, испада да је решено питање око 45 одсто тражене имовине. РКЦ, међутим, није задовољна и спремна је да у овај проблем укључи Ватикан и српске власти, укључујући и премијера.

Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић потврдио нам је тачност бројки које се односе на враћену имовину, али није био вољан да коментарише спор са РКЦ.

Из београдског средишта Римокатоличке цркве раније се чуло да је „Надбискупији враћено најмање имовине, иако је најсиромашнија по броју верника“.

Иѕвор: Новости.рс / В. Црњански Спасојевић