КARAЏИЋ ПРЕД ПРЕСУДУ: Mоја судбина неће утицати на будућност РС


  • Први предсједник Републике Српске Радован Караџић, коме би сутра у Хашком трибуналу требало да буде изречена пресуда, поручује да не постоји разуман суд који би га осудио и одбацује све спекулације да би пресуда или било који њен дио могли да угрозе Републику Српску.

Karadzic_1371316c
„Моја су очекивања иста. Знам шта сам хтио, шта сам урадио, чак и о чему сам сањао, и не постоји разуман суд који би ме осудио колико год да је високопозиционираних српских званичника осуђено“, рекао је Караџић, који се од половине 2008. године налази у притворској јединици Хашког трибунала у Шевенингену.

Говорећи о дешавањима у Сребреници, он је рекао да злочине у том мјесту не може негирати, али да сматра да су преувеличани и противи се позадини онога што се десило.
Што се Сребренице тиче, истиче Караџић, оно што се десило у стварности довољно је лоше, па никакво увеличавање не помаже да дође до разумијевања и мира.

„Непотребно убиство једног јединог човјека је ужасавајуће, а камоли убиство сигурно најмање неколико стотина људи, што је, напримјер, неупитни број жртава с повезима. Они који су то урадили прије свега су непријатељи Срба, а затим непријатељи тих породица, а онда и муслиманске заједнице“, рекао је Караџић за Бирн.

Он наглашава да се оштро противи тврдњи да су полиција или војска починиле нешто само зато што је то починио неки припадник војске или полиције, јер се мора утврдити да ли је неко починио злочин на своју руку или је добио задатак од своје команде.

„Углавном, директни извршиоци су по сваку цијену крили своја злодјела од директних претпостављених како би избјегли казну, а у таквом случају то уопште нису починиле званичне снаге“, наводи Караџић.

Према његовим ријечима, исто важи и за 3.500 српских жртава на сребреничком подручју.

„Сад, могли бисмо упоређивати ко је био окрутнији, ко је убио више жена, дјеце и старијих, ко је пререзао више вратова, одрезао више ушију и гениталија, али то не би требало бити за медије, него ради консензуса у праведној и компетентној српско-муслиманској комисији за истину, кад за то дође вријеме. Све друго би само погоршало ствар“, сматра Караџић.
Говорећи о догађају на сарајевским Маркалама, он истиче да ниједан Србин не би био осуђен да му се суди на основу докумената УН и то пред судом УН.

Караџић је рекао да је његова „стална борба за очување мира, спречавање рата и смањење патњи свих људи без обзира на вјеру, представљала узоран труд вриједан поштовања прије него прогон“.

За ратна дешавања Караџић је окривио страно мијешање, појаснивши да би остварио конструктивно и компромисно рјешење са тадашњим муслиманским лидером Алијом Изетбеговићем јер су, како је рекао, били на „плодоносном путу“.

„Господин Изетбеговић је желио посебан политички и вјерски ангажман за муслиманску заједницу, који се није могао примијенити на Србе и Хрвате, а ја се томе нисам противио ни у којем погледу“, рекао је Караџић.

Према његовим ријечима, Изетбеговић је претпоставио да му је за тај пројекат требала независност, тако да је предложио подјелу БиХ на неку врсту кантона или саставних јединица.
„Да је умјесто Дејтонског проведен Лисабонски споразум, сви бисмо били пуно сретнији“, сматра Караџић.

Говорећи о очекивањима у вези са изрицањем пресуде, он каже да ће судско вијеће у његовом случају имати пред собом само доказе из његовог случаја, а не и из других случајева, односно са суђења осталим Србима оптуженим за ратне злочине.

„Ако би претходна суђења требало да буду од било каквог утицаја, а камоли пресудна, сва би наредна суђења била беспотребна. А ако је политика утицајна, онда богињи правде очи уопште нису завезане“, наводи Караџић.

Он сматра да бројне српске полицијске и војне званичнике, који су осуђени на више од 2.000 година затвора, није требало ни оптужити, а камоли изрећи им драконске казне, тим прије што је „овај грађански рат био наставак унутрашњих ратова уз много осветничких осјећања, огорчености, старих мржњи и нових амбиција за доминацију над комшијама“.
Одговарајући на питање у вези са његовим и суђењем команданту Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу, који је оптужен за сличне злочине, Караџић је рекао да има много примједби на генерала Младића и друге официре „старог кова“, али да се ниједан од њих није могао окривити за злочине.

„Да јесте, ја бих склонио неке од њих којима сам судио на много лакши начин, јер не бих покривао никога. Не вјерујем да ће моја пресуда имати било какав утицај на Младићев случај. Моја је обавеза била да позовем свакога ко је нешто знао да свједочи, а њихово је право било да свједоче или не“, каже први предсједник Републике Српске.

Истичући да „не гаји тешка осјећања из прошлости“, Караџић је потврдио да му је било важно да актуелни предсједник Републике Српске Милорад Додик свједочи на суђењу у Хагу, тим прије јер је он током рата био цијењени лидер опозиције и на суду је било важно чути његово мишљење.

Он категорично тврди да 1992. године није било никаквог геноцида, што му се ставља на терет, већ само хаос који су сви прије тога видјели у Хрватској и предвидјели да ће се десити у БиХ, ако почне грађански рат.

„О томе је јавно расправљано у Скупштини БиХ, гдје сам молио све посланике и партнере у влади да не наставе са наметањем једностраних мјера које су биле потпуно неприхватљиве за један од три народа, а ја сам оптужен као да сам пријетио или убјеђивао партнере да наставе са том политиком“, подсјећа Караџић.

Он је одбацио све спекулације да би пресуда или било који њен дио могли угрозити Републику Српску, јер није оптужена ни она ни српски народ, него Радован Караџић, први предсједник Републике Српске.

Према томе, поручује Караџић, каква год да буде његова судбина, то неће утицати на судбину Републике Српске и њених грађана.
„А, што се могућег комешања у земљи тиче, мислим да тога не би требало да буде и надам се да неће ни бити. Ниједан појединац не би требао да буде толико важан, а наша осјећања оставимо у себи умјесто на улици“, поручује Караџић.

Он наглашава да би његово ослобађање поништило многе озбиљне проблеме који су се десили током процеса.

„Да је овдје сједила порота, такви би проблеми имали одлучујући утицај на исход, али све се то може компензовати стручношћу оних који вијећају, јер ће они вијећати на основу доказа, а не на основу моје изведбе у судници. Да будем озбиљан, за све нас са Балкана постоје тешкоће које засјењују суђења и доводе у питање екстратериторијалну врсту правде. Видјећемо“, рекао је Караџић.

Он је потврдио да је затражио истрагу о болестима притвореника у Хагу, јер сматра да ситуација сигурно није уобичајена и да је стопа малигних обољења превелика, тако да се то не може занемарити.

Караџић поручује да не намјерава да се у случају ослобађајуће пресуде врати у политику, већ би радије да своје драгоцјено вријеме проводи са породицом и да се бави књижевношћу.
За кћерку Соњу каже да је „веома способна и активна дама“, те да је срећан што се прикључила СДС-у у политици, посебно зато што је заинтересована за побољшање вриједности људских живота, а не за тешке теме.

Караџић је коментарисао и предстојећу пресуду лидеру српских радикала Војиславу Шешељу, наводећи да ће Шешељ, „ако такозвана међународна заједница треба преседан тужења и осуде лидера опозиције, који никоме није командовао и није урадио ништа осим што је причао, добити бар 15 дана казне, само да се успостави преседан“.

ИЗВОР: Бирн



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар