Kako se u Trebinju slavio Sveti Sava 1904. godine

Kako se u Trebinju slavio Sveti Sava 1904. godine

  • Državne i crkvene vlasti Kneževine Srbije su 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu, donele odluku da se Sveti Sava proglašava za patrona svih srpskih škola  i donele uredbu da se 14/27. januar u svim školama najsvečanije proslavlja.

 

Ne samo u Srbiji, već i u svim zemljama gde su živeli Srbi, ova odluka se poštovala. Proslave Savindana nisu bile samo u školama već su bile i u drugim ustanovama i udruženjima. Sveti Sava je predstavljao vodilju u unapređenju obrazovanja i vaspitanja, poštovali su ga svi ljudi srpske kulture i duhovnosti.

Sveti Sava je postao oličenje srpskog nacionalnog identiteta i duhovnih vrednosti.

I u Hercegovini, koja je oduvek bila srpska zemlja, ovaj zakon iz 1840. godine se poštovao sprovodio i sprovodi sve do današnjih dana.

Tako je jedna od brojnih manifestacija bila i u Trebinju, 14. januara, davne 1904. godine, pod nazivom „Svetosavska besjeda s igrankom“ u organizaciji Srpskog pravoslavno crkveno pjevačkog društva „SOKO“  iz Trebinja.

Čist prihod sa ove večeri, za koju je cena ulaznice po osobi iznosila dve krune, bio namenjen osnivanju društvene čitaonice. Novac od ulaznica i dobrovoljne priloge prikupljao je sekretar društva Jošo Sušić.

Imena priložnika objavljena su u srpskim novinskim listovima.

Kako je program večeri  predviđao, u prvom delu, posle uvodne besede, muški pevački zbor društva otpevao je pesmu „Uskliknimo“.  Zatim je Atanasije Popović govorio pesmu Jovana Jovanovića Zmaja „Guslareva smrt“.

Pevački zbor se predstavio sa još dve pesme „Veče tiho“ i „Ej Srbine“ a  Jefto Dučić je govorio stihove pesme „Kursula“.  U programu je nastupio i guslar Petar Trklja.

U drugom delu programa prikazana je pozorišna predstava „Herceg Vladislav“, tragedija u pet činova, po tekstu Jovana Subotića.

Predstava govori o događajima u Trebinju i Nevesinju  u periodu oko 1460. godine.

Vladislav je bio sin Stefana Vukčića, hercega Svetoga Save a majka mu je bila Jelene Balšić.

Lik Vladislava, hercega svetog Save, gospodara humskog i primorskog, kneza drinskog tumačio je Đ. Tupanjanin, lik župana Đurađa V. Babić, lik kneza Ozrena A. Popović. U predstavi su još svetle likove tumačili S. Vujičić, J. Dučić, D. Bokonjić, R. Šakotić, R. Vidačić, J. Jeremić, M. Jokanović, I. Trifković, kao i jedna dama N. Širko koja je tumačila lik Vidosave.

Na kraju programa priređeno je veselje uz igranje srpskih narodnih igara.

U muzičkom delu programa učestvovala je i vojna muzika dvanaeste pešačke pukovnije.

Tako su Trebinjci, kao što to čine i danas, na dostojanstven način obeležili Savindan.

Sve ovo govori o procvatu svetosavskog kulta, o poštovanju i negovanju lika i dela prosvetitelja Svetog Save, princa Rastka Nemanjića,  nekadašnjeg vladara Humske zemlje.

 

Pripremio  Milivoje Mišo Rupić

 

PIŠI ĆIRILICOM: Tekstove sa portala Slobodna Hercegovina, uz obavezno navođenje izvora i link, mogu da prenose samo oni sajtovi koji koriste srpsko pismo
O autoru

Ostavite komentar




* Zakon o javnom informisanju – član 38: Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Mišljenja iznijeta u komentarima privatno su mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Slobodna Hercegovina