НАСЛОВИ

Јадранско-јонски аутопут: Требињске трасе нема на мапама


Иако је Требиње уцртано на мапе Јадранско-јонског аутопута, не знамо ни, локално, која би за нас траса била најповољнија? Да ли смо индиферентни само зато што знамо да је утицај локалних заједница на будућу трасу пута веома мали?
autoput

Како данас ствари стоје, пишу хрватски медији, од аутопута до Дубровника кроз хрватску територију неће бити ништа. Хрватска је обуставила изградњу код Плоча и чека да БиХ изгради 90 километара аутопута између Почитеља и Требиња (преко Поповог поља).
Када су у Хрватској порасле тензије на ову тему, министар поморства, саобраћаја и веза Синиша Хајдаш Дончић изјавио је да неће бити настављена градња аутопута од Плоча према Дубровнику због “земљописне конфигурације и заштите околиша”…“Важно је направити спој на Дубровник у будућности, а не да аутоцесту ‘гурнемо’ у заштићени град као што је Дубровник. То је апсолутно немогуће!”

Уз то, исти је министар тада имао информацију да Европска комисија за државе нечланице Уније креирала фонд из кога ће те државе финансирати студије изводљивости.
Подсјећам и на Берлинску конференцију о Западном Балкану, којој је претходио сусрет предсједника влада држава јадранско-јонске иницијативе, на коме је отворено речено да онај до тада спорни дио аутопута ипак пролази кроз БиХ. Наравно, том приликом је утврђено да је пројекат Јадранско-јонског аутопута заједнички интерес све четири државе.
Подсјећамо, овај пројекат нису кандидовале земље западног Балкана, него Италија 1993. године. Посљедњих година, индиректно, Хрватска је наново актуелизовала читав посао изградњом око 90 посто од својих 460 километара, што је најдужа дионица (од укупно 1.100 км од Трста до Патраса).

У Дубровнику, дуже времена доминирао је став да аутоцеста треба да прође подручјем најјужнијих хрватских општина. У јавном мњењу створио се утисак да би изградња аутопута преко дубровачке територије била пожељна и корисна, међутим, кад су у дискусије уведени нови елементи, посебно они везани за заштиту природне средине, јавила су се и другачија мишљења, тако да сте могли прочитати изјаву дубровачког градоначелника Андро Влахушић у којој се истиче да је заобилажење хрватског територија добро рјешење. Истовремено, жупан дубровачко-неретвански Никола Доброславић се противио таквом рјешењу. Са знатно више стручног ауторитета, бх. опцију подржао је и Јуре Радић, професор на Грађевинском факултету у Загребу.

Након тих дугих дебата, “Јутарњи лист” је објавио да примат има бх-варијанта по којој ће аутопут ићи трасом Почитељ-Требиње, а Дубровник и аеродром у Чилипима с тим би аутопутем требало да буду повезани “брзим цестама”…

У том контексту, у Хрватској се почело више говорити о Пељешком мосту, чиме ће се омогућити бржи пут према Дубровнику заобилажењем Неума и тамошњих граничних прелаза, уз напомену да остаје могућност да Хрватска сама изгради аутопут до Дубровника, али тај пут неће имати карактер међународне саобраћајнице.

Иако наставак “Далматине”, која је недавно стигла до Плоча, аутопутем преко Попова поља у БиХ, тешко може наићи на одушевљење на крајњем југу Хрватске, неки стручњаци тврди да је то, с обзиром на узак копнени простор који на том дијелу припада Хрватској и конфигурацију терена, најбоље рјешење.

Међутим, да ли је БиХ спремна да уђе у овај пројекат? – Не би требало бити дилеме – рекао је проф. др Мунир Јахић – требамо и морамо у тај пројекат ући, али, та цеста која би пролазила кроз Босну и Херцеговину прије свега на дијелу Поповог поља (висина Почитељ, Чапљина, Попово поље до Требиња и даље према Никшићу), требала на неки начин бити храњена оним што ће новац донијети. А знамо какво је наше стање када је о привреди ријеч. Била би изузетна шанса када би људи у Босни и Херцеговини који се баве политиком били свјесни да смо и економска држава. Прије неколико година, напоменуо је др Јахић, да је једна група стручњака заговарала да се у БиХ гради аутопут од Мостара према Неуму, с тим да се на спољној страни полуотока Kлек гради контејнерска лука и пруга од Чапљине до Неума.

– То је остављало простора да једног дана разговарамо о ускотрачној прузи од Чапљине према Требињу и даље према Никшићу. Јадранско-јонска магистрала се најављивала као могућност, али није била посебно перфектуирана.

Извјесно је једино да би будући аутопут из БиХ у Црну Гору улазио код Нудола у близини Требиња, но до данас се не зна гдје би улазио у БиХ из Хрватске.
Спој у Почитељу значио би продужење „Далматине“ преко граничног прелаза Нова села – Бијача те Међугорја ка источном дијелу Херцеговине односно према Требињу, док је друга варијанта да Јадранско-јонски аутопут већим дијелом пролази кроз дубровачко залеђе те се од Дубровника пење ка Требињу и даље води ка Црној Гори.

До данас, није саопштено више детаља. О траси кроз јужну Херцеговину не говори се много. У бх. плановима нема аутопута (јер нема просторног плана на нивоу државе), међутим, понешто се може закључити на основу просторног плана сусједне Црне Горе. Наиме извјесно је да јадранско-јонски аутопут треба да прође поред Подгорице и Никшића. Спојна тачка са БиХ, како видите на мапи, налази се у близини Оровца. Из те чињенице, може се извући више закључака. Прво, да се пут највјеровавтније неће спуштати у Нудо (?), него ће наставити ободом Орјена према Требињу, Требињској шуми и Попову.

У овом тренутку, не зна се ништа о терминима и темпу извођења овог пројекта. Тешко је рећи да ли ће криза у Грчкој убрзати или успорити изградњу аутопута, али нема сумње да ће ова траса цијелу Источну Херцеговину чвршће везати уз јадрански регион, односно за правац Сплит-Мостар-Подгорица.

То је све што је до данас речено. Узгред, наглашено је да ће се бх. дио аутопута градити у оквиру пројекта јавно-приватног партнерства. До тада, сви просторни захвати потпуно су замрзнути. Тешко да ће ико одлучити да, у међувремену, улаже у саобраћајну инфраструткуру јужне Херцеговине, иако ни надлежна министарства не могу да кажу када је Јадранско-јонски аутопут ући у извјеснију фазу.

Подсјећамо, пут кроз Попово пројектован је као регионални, али његове прорачунске брзине су ниске, а асфалтна подлога неадекватна, јер је, у међувремену, без икаквих интервенције, проглашен магистралним путем.

По свој прилици, тако ће и даље остати, иако ни у претходној изборној кампањи није мањкало обећања да ће се пут “пресвући”. Умјесто пута, изгледа да се “пресвлаче” они који су то тврдо обећали.

Извор: Радио Требиње



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар