• У организацији Књижевног удружења „Сусрет“, синоћ је на платоу испред Музеја Херцеговине организовано вече српске поезије и пјесме „Ја знам ко сам“.

Ово књижевно вече је дио пројекта „Повратак традицији – ћирилична култура и традиционалне игре“. Свијеће, ћирилична слова на свили, ликови цара Душана, деспота Стефана Лазаревића који су се вијорили на вјетру, пјесме о српским владарима и српској историји етно групе „Василисе“ – допринијели су да стихови требињских пјесника Новице Телебака, Олгице Цице, Милане Бабић и Вере Басор добију на изразу и снази.

Пјесничко вече, које је организовано са циљим промовисања и очувања српске културе и традиције, уприличено је како би се потакло на размишљање шта култура сјећања значи за један народ.

Као идејна нит, која спаја све стихове пјесника, стајала је реченица – Ја знам ко сам, Десанке Максимовић.

„Ове године су нам гости требињски пјесници, а наредне године планирамо да позовемо пјеснике из Србије и Црне Горе те да проширимо пројекат тако што ћемо уз књижевно вече уприличити модну ревију и изложбу у славу српске историје. Наиме, покушавамо наћи модел атрактивнијег представљања значаја срппке културе и историје“, истакла је Милана Бабић, предсједник Књижевног удружења „Сусрет“.

Сценографију су чинили декоративни радови на свили Оливере Милуновић, познате сликарке и дизајнера из Србије, која ствара аутентична умјетничка дјела, инспирисана српским средњовијековним насљеђем.

Пројекат је подржала Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије.

ИЗВОР: ТРЕБИЊЕЛАЈВ